Emocije i osećanja: Da li je to isto?

Sada, kad razmislite o tome kako nekad emocije preovladaju, svi ste možda zastali i rekli "nikad više neću tako emotivno da reagujem", ali šta ako je baš to ono gde najviše grešimo? 

Naravno, apsolutno je krucijalno da promenimo naše reakcije ukoliko je to bila nervozna reakcija na poslu ili ako smo se izvikali na svoje najbliže, posvađali sa prijateljem. 

I isto tako, kako bismo izbegli da dođe do te situacije uopšte, važno je da svoje emocije iskoristimo na pravi način i da ih usmerimo na dobre stvari, kako bi umesto da dođe do toga da se skupe u nama i onda da puknemo na nekog ko je to najmanje zaslužio, uspemo da kanališemo svoje emocije da u pravo vreme uspemo da odreagujemo na nešto čim nas to malo pogodi kako bismo posle toga bili razrešeni tenzije i mogli da se sa svakim izazovom sa hrabrošću i vedrinom nosimo. 

Emocije je važno pokazivati, prave emocije u pravom kontekstu.

Ako neka osoba postavlja ovo pitanje, mnogo bi bolje bilo da se zapita koje su to tačno emocije u kojim situacijama dobre. 

Daleko bilo da ćete se vi sad na poslu rasplakati svom šefu kako biste od sebe napravili žrtvu uz izgovore zašto je važno da zadržite posao iako premalo doprinosite firmi. 

Umesto toga dobro je da se isplačete kod kuće da vidite šta je to šta vas zaista koči da budete u svakom smislu najbolja verzija sebe koja će doprinositi sebi, razvijati se i rasti, dok onda krenete da i drugima oko sebe donosite dovoljno i sve više i onda će biti bespotrebni svakakvi izgovori i emotivna ucena, već ćete biti iskreni sami sa sobom, koliko zaista radim na sebi i na svojim emocijama, i ako već želim da radim više na tome - kad ću tačno konačno početi da ih razumem kako treba? 

Dakle emocije su loše kada dopustimo da ih loše koristimo, a dobre su kada nama pomažu da budemo bolji u svom životu.

Različite emocije u našem telu osećamo na različite načine. Recimo razmislite kako se osećate kada ste ispunjeni i srećni? 

Odakle vam dolazi te emocija? Svako od nas je različit i osećaće se ispunjeno kad ima različite stvari ispunjenje, neki su srećni kada im je stomak pun a neki kada im je novčanik pun, dok su neki srećni kada im je duša puna, naravno sve ste stvari su validne i od svake treba uzeti ono najbolje. 

Međutim glavno mesto odakle dolaze naše emocije je naš mozak. 

Šta biste rekli na to da mi svaku našu emociju možemo promisliti? Rekli biste ma kakvi, meni to samo dođe i ja u tom momentu moram da se proderem ili će pući svet. 

Međutim tu grešimo, kako smo se mi osećali kada bi naš roditelj na nas vikao? Pa znali smo i tada kao mali da je moglo da se nađe bolje rešenje od tog. Ali ta osoba je možda samo i sama imala previše emocija o kojima je propustila da razmisli.

Baš u tim momentima kada pomislimo da je prekasno da razmislimo, to znači da su naše emocije preuzele volan i da je sada na njih red da divljaju i po svaku cenu da izbiju na površinu. 

Međutim, šta ako je svaka naša emocija kao saobraćajac na raskrsnici. Kada saobraćajac ima najviše posla? 

Pa njega unajme ili kada se pokvari semafor ili kada je tolika gužva u saobraćaju da je apsolutno manje moguće da se probije bilo ko koristeći samo saobraćajnu signalizaciju i semafore. 

E taj saobraćajac mora nekako da odreaguje sa kreni ili stani kada nam se već zilion stvari smućka u umu. Međutim ako bismo mi mogli da naučimo da pratimo signale koje nam podsvest govori kao na primer na semaforu da je sad zeleno svetlo da nešto nekome kažemo šta mislimo i osećamo ili da je žuto svetlo da bi apsolutno bilo vreme sve reći, verovatno bismo bili bez ikakve potrebe da naše emocije prođu kroz crveno.