Embedded Files
Jake emocije
Jake emocije
Šta su to tačno jake emocije i zašto ih baš tako zovemo? Da li je to zato što nas jako opterećuju i pritiskaju ili zato što nam je samo jako teško da se sa njima nosimo?
Sve emocije su na početku jednake, no one sa kojima nam je izazovno da se suočimo vremenom u nama rastu kao tikva i postaju sve teže za izdržati.
Ukoliko dugo zadržavamo emocije u sebi, bez oslobađanja ili izražavanja, one počinju da deluju na nas iznutra, stvarajući pritisak koji može imati razarajući učinak na naše mentalno, ali i fizičko zdravlje.
Emocije koje se konstantno potiskuju, umesto da budu procesuirane i razrešene, mogu biti uzrok nastanka različitih psihosomatskih bolesti.
To su stanja gde naš um utiče na telo na način koji može proizvesti fizičke simptome bolesti, a ono što je interesantno jeste da te bolesti mogu da se reše onako kako su i nastale - radom na potisnutim emocijama iliti njihovim oslobađanjem.
Ako biste želeli da bolje razumete svoje emocije, idealan početak za vas mora biti od suštine, odnosno od razumevanja koje blokade imamo i podsvesti i kako ih otkloniti, za one koji volite iz udobnosti doma da rastete, preuzmite onlajn Poklon Edukaciju: Oslobodi se Blokada Podsvesti.
Emocije i organi
Emocije i organi
Svaka emocija koju stavimo pod tepih može biti uzročnik neke od bolesti koje se izrazito primećuju na određenom organima.
To se odražava preko raznovrnih simptoma. Prisutni su simptomi poput glavobolja, srčanih tegoba, visokog krvnog pritiska, pa čak i problema sa digestivnim sistemom, mogu biti manifestacije ovih skrivenih, unutrašnjih borbi.
Stoga je od ključnog značaja naučiti kako da na zdrav način upravljamo svojim emocijama, kako bi sprečili ove negativne posledice na naše opšte blagostanje.
Različite potisnute emocije mogu da se ispolje kao bolesti na različitim organima, na primer, ljudi koji su bili puno u strahu kod njih je povišen kortizol bio u velikom delu njihovog života i zbog toga mogu biti povezani strah i upravo neka oboljenja nadbubrežne žlezde.
Dakle ukoliko vas nešto boli, pokušajte da se setite koji hormon je zadužen za taj deo tela jer je on zadužen i za emociju.
Može li se zbog emocija fizički loše osećati?
Kako prolazimo kroz život, povezanost između naših emocija i fizičkog zdravlja postaje sve očiglednija. Mnogi ljudi koji su ozbiljni u vezi očuvanja svog zdravlja traže holistička rešenja za svoje zdravstvene probleme, a razumevanje veze između emocionalnog i fizičkog blagostanja može biti transformativno.
U Alfa Centru nudimo jedinstveno edukativno iskustvo u Srbiji gde možete naučiti kako da procesuirate i razumete svoje emocije na najsavremeniji način, opremajući vas alatima koje možete koristiti u svakom trenutku kako biste pomogli sami sebi. Evo kako lečenje vaših emocija može isceliti vaše fizičko zdravlje.
Osim toga, hronični stres može oslabiti naš imuni sistem, čineći nas podložnijim raznim bolestima. Emocije kao što su tuga, anksioznost, i depresija, takođe mogu uticati na naše fizičko zdravlje uz dugotrajne posledice, zato je važno baviti se razumevanjem emocija.
Da li su emocije hemijska reakcija?
Na našoj edukaciji u Alfa Centru se baš bavimo ovim fenomenom, odonosno u kojim se fiziološkim procesima u našem telu mogu pronaći povezanosti sa mentalnim i duševnim procesima koje svakodnevno proživljamo.
Emocije ćemo najviše povezivati sa određenim delovima u našem mozgu kao i hormonima koji teku kroz naše telo, to nam mogu potvrditi i mnogobrojni lekari koji su ponosni polaznici edukacije u Alfa Centru kao dokaz poverenja.
Ukoliko želite da saznate nešto prciznije o tome slobodno se možete prijaviti za našu poklon edukaciju koja je plaćena u potpunosti od strane naših sponzora, pa možete doći uživo u Alfa Centar da saznate kako da bolje razumete hemijsku i fiziološku prirodu emocija.
Klik na "prijavite se" odvešće vas do forme u kojoj je dovoljno da se prijavite kako bi vas neko od naših ljudi kontaktirao i saopšio vam kad je sledeća edukacija na koju možete doći.
Jesu li emocije zarazne?
Sećate li se kako smo se družili kada smo bili klinci i kada krenemo da se šalimo. Kako jedna osoba krene da se smeje, obrazi joj se zarumene a zvuk smeha odjekne i odjednom svi prasnu u kikotanje.
To su bili najlepši dani kada nam je jedina važna zaraza bila zaraza smehom. U tom smislu može se reći da emocije jesu zarazne, kada je neko oko nas srećan, mi možemo ili biti zavidni i uništavati sebe ili biti srećni što je ta osoba srećna i inspirisani da i mi svakim danom budemo srećni.
Naše okruženje je takvo da se sličan sličnom raduje, kada ste u društvu ljudi koji su negativni, nervozni, pesimistični, ma da ste najpozitivnija osoba na svetu, odjednom vam postaje teško da ostanete pozitivni.
Stoga, čuvajte se okruženja, jer emocije su itekako zarazne. Ako vi, kao jedna osoba sa zdravim razmišljanjima krećete da se brinete i mračite, razmislite o tome od koga ste pokupili tačno tu zarazu i koji je lek.
Koju emociju osećam u stomaku?
Da li ste ikada osetili "čvor" u stomaku kada ste anksiozni ili pod stresom? Ova fizička senzacija je manifestacija tih emocija koje doživljavate. Creva se često nazivaju "drugim mozgom" jer su veoma osetljiva na emocionalna stanja.
Ovaj koncept potiče iz naučnih istraživanja koja pokazuju da naš digestivni sistem sadrži veliki broj neurona i neurotransmitera, sličnih onima koji se nalaze u mozgu.
Ova mreža neurona, poznata kao enterički nervni sistem (ENS), omogućava crevima da komuniciraju sa mozgom i utiču na naše emocionalno stanje. Kada doživljavamo stres, anksioznost ili druge intenzivne emocije, mozak šalje signale crevima putem nervnog sistema.
Ovi signali mogu izazvati fizičke reakcije kao što su bol u stomaku, mučnina, ili "leptirići" u stomaku. S obzirom na to da su creva i mozak u stalnoj komunikaciji, emocije mogu direktno uticati na funkciju digestivnog sistema.
Gde se čuvaju emocije?
Emocije, daleko od toga da se samo čuvaju u mozgu, već često pronalaze utočište u našim mišićima, tkivima i organima, tamo gde ostaju zaključane daleko od naše svesne pažnje.
Ove potisnute emocije, poput tuge, straha, besa, ili čak radosti koju nismo u potpunosti izrazili, mogu postati tihi teret koji nosimo, a da toga smo premalo svesni.
S vremenom, ovaj emocionalni teret može početi da se manifestuje na najmanje očekivanim mestima, izazivajući fizički bol ili čak razvijajući hronična stanja koja utiču na naš svakodnevni život.
Naša edukacija je pažljivo dizajnirana da vam pruži dubinsko razumevanje veze između vašeg emocionalnog i fizičkog zdravlja. Naučićete kako da prepoznate signale koje vam vaše telo šalje i kako da pristupite tim duboko sačuvanim emocijama kroz niz specijalno kreiranih tehnika.
Ukoliko želite jednodnevnu edukaciju baš o ovome na poklon, prijavite se ovde.
Emocije utiču na šećer u krvi?
Da, emocije mogu značajno uticati na nivo šećera u krvi. Stres i anksioznost mogu izazvati oslobađanje kortizola, hormona koji povećava šećer u krvi.Ukoliko telo previše dugo i često izlažemo kortizolu, koji daleko od toga da ima prostora gde da sagori, on će se okrenuti nekim od naših najznačajnijih organa. To u ovom slučaju može biti pankreas, pa može doći i do isulinske rezistencije.
Moja prijateljica i polaznica u Alfa Centru, došla je u jednom momentu života do problema sa insulinskom rezistencijom i vrovali ili ne, ona je uspela da svoju insulinsku rezistenciju u potpunosti reši promenom svojih razmišljanja i odnosa u svojoj okoliini, te, samim tim i popravkom svog emocionalnog stranja.
Učeći kako da upravljate svojim emocijama, možete stabilizovati nivo šećera u krvi, smanjujući rizik od dijabetesa i drugih metaboličkih poremećaja. Zato je važno regulisati stres i svoje strahove.
Emocije izazvaju napad astme?
Pojedino emotivno stanje, kao što su intenzivan strah, preplavljujuća anksioznost ili čak dugotrajna tuga, mogu imati zapravo značajan, kao i veoma snažan uticaj na naše telo.
Konkretno, ove snažne emocije mogu izazvati i pogoršati simptome astme, jednog od najčešćih respiratornih oboljenja današnjice. Mehanizam je zapravo dosta jasan - pod uticajem stresa, naša tela reaguju na način koji može dovesti do sužavanja disajnih puteva, što otežava disanje i može izazvati ili pogoršati napad astme.
Razumevanje ove veze između emocija i astme ključno je za efikasno upravljanje ovim stanjem i održavanje kvaliteta života na najvišem mogućem nivou. Emocije poput straha i anksioznosti mogu izazvati napade astme tako što uzrokuju sužavanje vaših disajnih puteva. U Alfa Centru pružamo alate za upravljanje ovim emocijama, smanjujući učestalost i težinu napada astme.
Kako rešiti napad panike?
Doživljavanje napada panike može biti zastrašujuće iskustvo koje vas može uhvatiti iznenadno, ostavljajući vas u stanju zbunjenosti. Osećaj kao da vam srce lupa bez kontrole, otežano disanje, vrtoglavica, i strah su neki od simptoma.
Tokom napada panike vi se više uplašite što ste se uplašili i zbog toga nastavlja srce jako da vam lupa. Međutim, važno je znati da postoji svetlo na kraju tunela i da od danas pa nadalje daleko od toga da ste sami u tome.
Naša edukacija je dizajnirana da vas opremi konkretnim, efikasnim strategijama koje će vam pomoći da upravljate i prevaziđete ove napade momentalno.
Daćemo vam samo jednu rečenicu koja automatski zaustavlja napad panike, a to je: "Da li me ovo može ubiti?" i setite se odmah da je odgovor "Ne!", ovim pitanjem preseći ćete strah i umiriti se. Zapamtite uvek to da napadi panike mogu biti savladani vrlo lako i brzo uz pravilne tehnike.
Kako smanjiti anksioznost?
Smanjenje anksioznosti zahteva sveobuhvatan pristup koji obuhvata kako mentalne tako i fizičke aspekte našeg života. Kao na primer redovno vežbanje iliti redovno završavanje nekih obaveza koje su nam zahtevnije fizički, a oko kojih možemo manje da razmišljamo odlične su kao sredstvo za održavanje fizičke forme i moćan alat za oslobađanje od stresa i poboljšanje mentalnog zdravlja.
Ono što je još važno jeste uravnotežena ishrana bogata vitaminima i mineralima koja jača naš imuni sistem i doprinosi boljem raspoloženju, dok adekvatan san omogućava našem umu i telu da se odmore i regenerišu, što je od presudne važnosti za otklanjanje anksioznosti.
Pored ovih osnovnih fizičkih potreba, sve to pada u vodu ukoliko zapostavimo činjenicu da je preko potrebno razviti i sposobnost adekvatnog procesuiranja emocija, kao i pretvaranje svojih misli u dela.
Kako da izlečim emocije?
Svako od nas može se pronaći u tome da nam je bar jedna emocija zakržljala, a možda čak i neki organ želi da nas uputi ka tome da toj emociji posvetimo više pažnje.
Potrudimo se da raščivijamo šta tačno naše telo želi da nam poruči i koje to emocije trebaju nama da bismo se izlečili. Svi mi možemo da guglamo to do besvesti, pa neki ljudi pomisle da su najpametniji na svetu kao da su doktorirali sedam fakulteta jer su našli nešto na nekoj stranici što im je pomoglo jednom.
Bilo bi sjajno da vam bilo koji od ovih saveta pročitanih iz današnjeg bloga pomogne i da ostvarite sa njim pozitivne rezultate. I isto tako, još bi bilo bolje da se desi da pokažete interesovanje za baš ovu temu ili neke slične teme koje se tiču regulisanja emocija.
Tek tada kada pokažete dubinsko interesovanje pravo znanje će doći do vas. Baš kao što je došla i ova ponuda za poklon edukaciju uživo, gde se najbolje uči.
Report abuse