Embedded Files
Hadži Branko Miletić
CEFE Trener & Ericson Coach
Razumite decu onako kako biste želeli da su nas naši roditelji!
Zašto smo dragi bože, sve ono što smo kao deca doživeli zaboravili?
Kao da je bilo najlakše zaboraviti sve te polu-ljude koji su se pretvarali da su autoriteti, a danas znamo da su bili potpuni idioti, loši ljudi bez obzira što su učitelji, nastavnici i profesori pa čak i članovi naše porodice. Kasnije u životu njih baš briga što su nas napunili pogrešnim stavovima, mislima i načinima razmišljanja. Na našu veliku žalost mi žanjemo ono što su oni posejali u naše umove pa makar nam i roditelji bili, ako žanjemo dobro, to znači da smo imali sreće i da smo imali pametne ljude oko sebe. Nažalost malo je srećnih ljudi u ovom svetu izobilja, a to nam nešto govori o njihovom okruženju u odrastanju. Zašto smo zaboravili sve te loše stvari i pogrešne načine na koje su nas vaspitavali? Da li se sećamo bola koji smo osećali u tom malom dečijem srcu kada smo bili odbačeni ili kada smo bili omalovažavani zbog nečega što jedva da smo i razumeli? Šta se desilo da se naše srce ohladilo? Možda su baš te stvari koje su nam se dešavale dovele do ovog stanja.
Dok odrastamo, često se suočavamo sa različitim izazovima i teškoćama koje nas oblikuju kao individue a doživeli smo kao mali. Ipak, često se dešava da zaboravimo na te neugodne trenutke iz detinjstva, možda kako bismo zaštitili sebe od negativnih emocija. Ali došlo je vreme da se prisetimo, jer je potrebno da zaštitimo svoju decu od iste takve sudbine koju smo mi imali....
Zašto je teško biti roditelj?
Zašto je teško biti roditelj?
Zato što smo lenji da se promenimo, lenji smo da uradimo nešto po pitanju stvari oko nas. Najlakše je biti letargičan i smatrati da je sve što se dešava takvo kakvo je i da smo mi mali i beznačajni i da je to jednostavno tako. Najlakše je ignosrisati rad na sebi i sve to znanje koje nam je na dohvat ruke. Pravi roditelj je spreman nešto uraditi da se stvari promene, moje dete uči različite stvari igrajući se, mi ga nekada i teška srca ignorišemo kada donese neku debilsku naviku iz obdaništa. Dete bez obzira što ima godinu i par meseci ako dobije osmeh i odobravanje lošeg ponašanja on će to ponašanje nastaviti i jednog dana će te stvari postati deo njegove ličnosti. Roditelji današnjeg vremena moraju gledati utakmice, TV emisije, blejati, buljiti u telefone, visiti na fejsbuku instagramu, tik-toku i sličnim glopostima zanemarujući svoju decu.
Priča iz stvarnog života:
Pre nekoliko dana smo bili na Karaburmi gde deca reflektuju agresiju svoga okruženja na ponašanje u ogromnoj meri, dete prilazi mom malom sinu i ima maksimalno dve godine i kaže sledeće detetu od 14 meseci:
-Da te nisam video ovde da dolaziš više je l' ti jasno!?
Moj Nikola ga gleda, sreća što ga 0% razume, inače ću ga vaspitati da prvo ignoriše, ali da se u krajnjem ishodu suprotstavlja nasilnicima. Ali pravi uzrok su retardirani roditelji. Majka sedi na klupi bleji u telefon viče dete po imenu i kaže... budi dobar. SAMO BUDI DOBAR! I jednog dana od takvog debila i debilskih roditelja koji bleje u telefon dok im je dete u naletu idiotizma možemo očekivati da pobije celu školu. To je taj smer razvoja u kojem se to dete kreće. Daleko bilo da je teško biti roditelj nego su ljudi enormno lenji. Takvi roditelji jedva da učestvuju u životu svoga deteta, oni su kao nemi posmatrači, posmatrači koji kao da gaje hrčka a ne dete.
Kako biti bolji od toga?
Detetu treba posvetiti vreme, naučiti ga kvalitetnim vrednostima, supruzi sam rekao da prestane sa posećivanjem parkova u tom kraju, da sedne u auto i da ide u druge delove grada dok ne nađe mesto gde su deca drugačija. Znam da će to biti veliki izazov jer deca su proizvod ovog vremena i ovog okruženja. Mi postavljamo pitanje koje je mnogo važno za nas, da li smo mi lenji roditelji da idemo gde nam je najbliže ili ćemo da se potrudimo da detetu obezbedimo kvalitetno okruženje? Neko bi rekao da je naše okruženje bilo podjednako loše i istina je da je jedino pitanje vremena kada ga rutinski treba očistiti i odstraniti svu gamad koja nam oduzima energiju, ako vas zanima baš to da postignete, budite vredni i dođite na edukaciju u Alfa Centar koja je poklon plaćena od strane naših sponzora, a vaše je samo da se prijavite klikom ovde da biste bili obavešteni o vremenu održavanja.
Koji je stil roditeljstva najefektivniji?
Aktivan stil, u kojem se roditelji i pored svih obaveza i poslova posvećuju svom detetu što više mogu. To zahteva provođenje kvalitetnog vremena sa decom i partnerom zajedno. Otkad sam postao otac, osećam se mnogo odgovornijim prema svojoj porodici. Planiramo proširenje porodice i dolazak devojčice u narednim godinama, što me čini izuzetno srećnim. Ipak, imati veću porodicu znači i odgovornost prema svetu koji nas okružuje. To mi donosi poseban osećaj zadovoljstva i ispunjenosti. Sve više roditelja danas prepoznaje važnost aktivnog stila roditeljstva i posvećuje svoje vreme i pažnju deci. Bez obzira na sve ostale obaveze, oni su tu da podrže i neguju svoje dete koliko god mogu. Kvalitetno provedeno vreme zajedno sa detetom ima veliki uticaj na njegov emocionalni i kognitivni razvoj. Momenti provedeni sa porodicom na okupu prave našu decu emocionalno zrelijima.
Šta sve čini aktivno roditeljstvo?
To uključuje redovne odlaske u park, gde se dete može slobodno igrati i razvijati svoje veštine. Podvlačim u park gde su deca koja okružuju vaše dete iole dobro vaspitana. Imati veću odgovornost prema svetu koji nas okružuje donosi mi poseban osećaj zadovoljstva i ispunjenosti. Kroz svoje postupke i odluke, pokušavam da utičem na pozitivne promene u društvu. Nastojim da budem primer svojoj deci i da ih naučim važnosti jednakosti, poštovanja i empatije. Roditeljstvo je jedno od najlepših iskustava u životu, ali zahteva puno truda, ljubavi i posvećenosti u kojem uživam. Uprkos izazovima, ja sam spreman da se suočim sa svim preprekama i da pružim svojoj porodici najbolje što mogu. Jer sreća i ispunjenost dolaze iz ljubavi i brige koju pružamo svojim najmilijima. Najbitnija stvar koju roditelj može da učini jeste da odluči da se razvija. Za roditelje koji su aktivni na društvenim mrežama pogledajte mrežu Edukacije.Online na kojoj se ljudi sa pozitivnim iskustvom nalaze i dele samo edukacije koje su im pomogle da se putem ličnog razvoje bolje ostvare u roditeljstvu.
Kako da se izborim sa dečjom agresijom?
Kako da se izborim sa dečjom agresijom?
Deca projektuju agresiju svog okruženja i to je još jedan divan izazov za roditelje da svome detetu obezbede kvalitetno i zdravo okruženje. Ako vam dete ima probelem sa agresijom ili ste vi agresivni, ili neko ko provodi vremena sa detetom je baš takav, jer oni kao indigo papir kopiraju ono što vide od odraslih i to je naša odgovornost, a ne njihova. Druga vrsta akumulacije agresije je projektovanje pasivne agresije. Na primer otac se dere na majku stalno, onda majka ćuti, ali je pasivno agresivna i kivna na oca i dete to jednostavno projektuje jer najviše provodi vremena sa majkom i vidi njenu patnju. Potom se to dete ponaša agresivno prema drugoj deci i svima oko sebe, jer smatra da je to obrazac koji je poštovan u okruženju, pa to je videlo od svojih roditelja ili od starije dece kao taj mali u parku na Karaburmi. Deca su divna to moramo zapamtiti i svaki problem koji imamo sa njima smo mi implementirali ili dozvolili da im okruženje implementira, kako god okrenemo naša je odgovornost.
Kako da ispravimo agresiju?
Kako da ispravimo agresiju?
Znači ako pričamo o agresiji to je posledica i ako išta možete da uradite treba da tragate za uzrocima i da vam to bude za nauk za sledeće dete. Čak i sa sadašnjim, koliko god promenili pristup i počeli da mu dajete bolji primer i dobro okruženje ono će se zapitati kad tad. A uzrok mogu biti i babe i dede ili drugari u parku, naročito ako vam dete raste na Karaburmi ili sličnom okuženju i ko zna odakle dolazi taj obrazac ponašanja, ali podsećamo da od aktivnosti roditelja te stvari najviše zavise. Ako propustite da svome detetu vi budete dobar uzor to govori nešto o vama i vašem vremenu koje provodite sa svojim detetom. Da je ta žena u parku objasnila svom detetu koliko je to pogrešno bez obzira na godine tog deteta mogućnost da to dete izraste u divnu osobu bi bila mnogo veća. Ali tako je kako je, i isto tako daleko bilo da će to meni uništavati život, to će uništavati život toj porodici!
Da li je greška popuštati deci?
Ono što je takođe veoma važno jeste da naučimo sebe a i decu razlikovanje dobrog od lošeg. Već od trenutka kada deca počinju razumeti pojmove, pa čak i kada su još sasvim mala, neophodno je da reagujemo na njihovo loše ponašanje. Popuštanje deci govori o našim slabostima i nesposobnošću da budemo pravi roditelji i onda im lepe emotivne trenutke kompenzujemo sa popuštanjem i to donosi katrastofalne posledice. Često vidim ljude koji odobravaju i podržavaju loše ponašanje svoje dece, smeju se i hvale kada se deca psuju ili izvode idiotske postupke. Nažalost, stid je postao retka emocija među nama dragi naši čitaoci, a to je veoma važno za kvalitetan razvoj dece i zrelosti. Osobe koje su izgubile osećaj stida, što je slučaj sa velikom većinom današnje populacije, su hendikepirane u postizanju viših ciljeva i pravih uspeha.
Zašto moramo imati stida?
Zašto moramo imati stida?
Osoba bez stida je osoba bez integriteta i to predstavlja najveći problem za dete ukoliko su im roditelji takvi. Naime, deca nesvesno kopiraju ponašanje svojih roditelja, koji su njihovi najveći idoli i ljudi na koje se svesno ili nesvesno ugledaju. Zato je važno da se u svakom trenutku ponašamo onako kako bismo želeli da naša deca postanu - osobe sa integritetom, odgovorni i pošteni ljudi koji se ne stide priznati svoje greške i trude se biti bolji svakog dana. Sad se postavlja drugi deo pitanja, da li dete treba da nam bude preterano povučeno i samokritično, u svemu treba imati meru! Veoma je važno da shvatimo da je svaka krajnost pogrešna, a da je balans ono što je sjajno, daleko bilo da lepo vaspitano dete mora da ćuti, lepo vaspitano dete na lep i vaspitan način pita. Ako previše potisnemo decu i to može imati katastrofalne posledice, znači mera u svemu!
Roditeljstvo je teško za dobre roditelje!
Ovo iznad je jedna velika laž, za dobre roditelje je roditeljstvo divno, samo pre nego što nastavimo sa ispravljanjem krivih drina koje polu inteligentni ljudi instaliraju u glave mladih već vekovima, hajde da podvučemo crtu između toga šta znači biti dobar i biti glup i naivan. Kada ja mazim moje dete i igram se sa njime, pričam mu priče pred spavanje ja sam dobar roditelj. Kada dete pravi gluposti, a ja mu praštam ja sam budala! Da dobro ste pročitali, naivna budaletina, jer svaki put kada dete napravi glupost i ja mu dozvolim da se provuče to će od njega napraviti veću vucibatinu. Takvi su 70% u državnim firmama, ljudi koji svu svoju energiju investiraju u izvlačenje i izbegavanje posla, što je najpogubnije za njih same, a zatim i za samo društvo, ali oni su tako vaspitani i to je njihov modus-operandi. Svaka osoba se mnogo bolje oseća kada uloži svoju energiju u postignuća.
Odakle deci to da lenčare i izbegavaju svoje obaveza?
Šta ja učim moje dete ako mu dozvolim da se izvuče a ono pravi gluposti?
Da ja sedim u parku i da moje dete priđe drugom detetu koje je manje od njega i glumi silu, a ja jelte gledam u mobilni telefon i kažem mu "Nikola budi dobar". Da li i dalje ima nekoga kome je manje jasno naše stanje u društvu gde svi žele da budu Šurda!
Kako učite svoju decu?
Mi svojim ponašanjem i svojom dobrotom pravimo dobru decu, a svojom naivom i svojom glupošću pravimo debile, glupu i naslinu decu. Kada roditelje deca lažu, a roditelji im se smeju jer im je kao simpatično ili smešno što ih lažu, to je onda mesto gde prave najveću grešku u svom životu i čine ih kretenima. Po osvrtu na okruženje oko nas mi možemo videti koliko je vaspitanje bilo kvalitetno zadnjih nekoliko vekova od tog glupog komunizma pa na ovamo. Samo je potrebno da se stvari nazovu pravim imenom, i opet vas podsećam da deca postaju naša kopija kao što smo rekli ranije, i da su potrebne generacije da se promeni kultura jedne nacije. Odbacili smo i ismejali vredne seljake koji su bili sposobni čuda da naprave i usvojili smo obrazac idiota, oduševljavamo se lenjivcima a prave heroje ismevamo. Pogledajte samo konotaciju koju nosi reč "Seljak", a seljak nas hrani i brani.
Šta nam se desilo?
Čisto da znate kraljevina Srbija je pre Prvog svetskog rata imala četiri fabrike aviona, a danas smo bez ikakve proizvodnje automobila, samo da vam bude jasna srazmera sposobnosti jedne nacije. Pitajte mlade šta misle o podvizima tih ljudi i šta bi oni uradili na primer u maršu kroz Albaniju i sve će vam biti jasno. Bože gospode njihovi idoli su učesnici rijalitija.
"Lako je vama da stvarate državu na omladini koju je Kraljevina odgajila,
videćemo kako ćete proći sa vašom omladinom"
Ivo Andrić (za nastanak komunističke države)
I generacije vaspitane u komunizmu, od vucibatina zaposlenih koji su pokrali fabrike do vucibatina rukovodioca, uništili su sve što su dotakli kao termiti. Tužno je što nam se desilo tako da nam je onda kao deci oduzeta sposobnost da vidimo kako može čovek da napreduje sa svojom sopstvenom firmom kada raste i razvija se, kako može kao biljka iz betona da nikne ako poželi da bude drugačiji od ostalih i da ima više i može bolje od proseka oko njega.
Šta je najvažnije u roditeljstvu?
Jedna od fundamentalno najvažnijih stvari u vaspitanju jeste pravičnost, da svome detetu ako učini nešto dobro čestitate i da ga zagrlite uz odavanje apsolutne podrške i isto tako kada uradi nešto pogrešno odmah mu date do znanja da je to što je uradio pogrešno sa konkretnim ukazivanjem na to šta je tačno loš postupak bio. Deca bez osećaja za dobro i loše nisu deca nego psihopate, istina da je izazovno to uraditi i mene boli duša kada moj sin baca hranu iz usta jer je očigledno to video u obdaništu i ja mu kažem to je loše i ignorišem ga petnaestak minuta, a on muka trči i dodaje mi igračke da se igramo. Teško je, ali je i vredno, jer ako ću ja njega time načiniti dobrim, pravičnim i kvalitetnim čovekom onda je stvarno vredno ma koliko to meni teško padalo. Ponekad treba da se zapitamo da li biramo lakši put, da nama bude lakše, a to znači da će deci u budućnosti biti teže.
Da li su strogi roditelji u pravu?
Strogost je možda pogrešna reč, treba biti pravičan sa svojom decom. Ako to radimo na pravi način deca će naučiti divne stvari, ali ako smo popustljivi i blago rečeno naivne budale onda je rezultat već poznat, ima ga oko nas svuda na tone. Mudri roditelji retko imaju potrebe da budu strogi, jer ih njihova deca poštuju. Opet se vraćamo na ono što je osnova naše edukacije, a to je izgradnja integriteta kod naših polaznika. Meni je dovoljno da pogledam mog Nikolu i da se on smiri. Osoba koja ima jak integritet može stanje stida veoma lako izazvati kod drugih ljudi, ali ako je osoba meka ona to može kompenzovati samo vikom i drekom. Vika i dreka su znak slabosti, svi veliki ljudi imaju integritet i čega god se dotaknu prave dobre rezultate, a ljudi koji su slabi i prazni imaju samo viku i dreku. Ako se previše često derete na dete, iskoristite naše potpuno plaćene edukacije i prijavite se na edukaciju klikom na ovaj link. Na našim edukacijama radićemo na alatima koji pomažu ljudima da izgrade svoj integritet i postanu kvalitetni roditelji.
Kako da promenim obrasce ponašanja svojih roditelja u sebi?
Jedno od pitanja od milijardu dolara, ne milion nego milijardu. Odogovor na ovo pitanje je samo jedan a to je rad na sebi. Sad znam da razmišljate da bi to mogao da bude NLP, i slične stvari ali to može biti ozbiljna greška. Najveća greška obrazovanja od formalnog obrazovanja pa do tih trange frange trenera i slično je u tome što većina imaju strašno loše rezultate postignuća. Osoba koja ima velike rezultate postignuća i ostvarenja to prenosi na decu, a osoba koja ima niske rezultate ostvarenja prenosi indisponiranost na decu. Ljudi koji koračaju velikim koracima do postignuća, odnosno onoga što za njih predstavlja postignuće, da se razumemo svi se razlikujemo i drugačije gledamo šta je kome dostignuće, ali ispunjenost je ono što je potrebno. Nekad smo upoznavali učiteljice koje su ispunjene svojom porodicom i briljiraju sa decom.
Da li stil roditeljstva može da se promeni?
Naravno da može, može da se promeni i glup - da se oplemeni znanjem, bezobrazno dete može da postane dobro, kriminalac može da postane dobar čovek. Sve je moguće i toga je svuda oko nas. To govore i sve svetske religije, sve one imaju poruku za svakog od nas o oproštaju i promeni. Moram priznati da sam i ja lično prošao kroz te stvari, pre pet godina sam bio u Jerusalimu i molio sam se za ovo što radim i za našu misiju Alfa Projekta da radimo sa decom bez roditeljskog staranja. To je naš krajnji cilj, da obezbedimo obrazovanje toj deci i da ih izvedemo na pravi put tako što ćemo im obezbediti dom i obrazovanje sa ostalom decom da se osećaju kao da pripadaju ovom svetu. Ja sam bio jedno takvo dete koje je otišlo od kuće. Pre pet godina ceo svet mi se srušio, možda svet koji je trebao da se sruši da bi iz njega ovaj iznikao. Ovaj svet koji me čini zaista srećnim i ispunjenim.
Kada roditeljstvo postaje lakše?
Kada naučimo kako funkcionišemo mi, postaje nam lakše da razumemo kako fukcionišu svi ostali na ovome svetu. Mi ljudi smo duboko u suštini isti, razlikuju nas samo obrasci ponašanja koje smo razvili u periodu odrastanja i razvoja. Kada kao roditelji shvatimo kako funkcionišemo život postaje pesma, i svaki drugi aspekat života postaje za nas uživanje kada spoznamo šta je to što nas čini jednostavno različitima i u svakoj različitosti šta je dobro i plemenito na svoj način, a baš to možete steći na našoj edukaciji. Tako da se slobodno prijavite na edukaciju na kojoj obrađujemo različitosti klikom na ovaj link. Na našoj edukaciji koja je u potpunosti plaćena od strane naših sponzora ćemo učiti različite obrasce ponašanja u kojima možete prepoznati vašu decu, pored toga učićemo kako najbolje možemo izvršiti uticaj na svako dete ponaosob.
Kako se roditeljstvo promenilo sa godinama?
Neke stvari su se promenile, kao što je tempo života obaveze i sve ostalo ali srž roditeljstva, lagani pristup i pronalaženje vremena za svoje dete su u potpunosti ostali isti. Ako bismo poverovali da se roditeljstvo promenilo mi bismo ušli u izgovore da je naše dete problematično zbog toga. Moramo da vodimo računa u šta verujemo jer ono u šta verujemo definitivno ima odlučujući uticaj na stvari koje ćemo raditi u životu. Promenila se sigurno jedna stvar, a to je ko to tačno utiče na našu decu. Nekada davno kada je snaga ovog naroda bila u narodu vaspitanje i način razmišljanja je poticalo iz porodice. Vaspitanje se smelo prepustiti samo ostvarenom preduzetniku koji se nazivao "MAJSTOR" porodica je bila stub i osnovna gradivna jedinica.
Majstor je dodatno i bespogovorno vaspitavao dete, tada su majstori bili ugledni i uspešni ljudi, do komunizma a od tada su sinonim za alkoholičara.
KO SU BILI TADA MAJSTORI?
Ako bi neko želeo da priđe nečijem detetu da ga podučava i prenosi mu znanje, taj bi morao biti od velike važnosti da bi ga dete slušalo. To je morala biti osoba od izuzetnog integriteta i poštovanja kako bi deca poslušala šta taj mudri čovek ima da im prenese. I ostatak naroda je takođe poštovao profesore kao znamenita zanimanja, jer je bilo zaista umeće znati tako se postaviti sa decom na blag i pravičan način. To danas samo vi možete biti svojoj deci jer sada svaka budala drvi deci i deca od komunizma do danas profesori postaju snobovi i samo kopije svojih mentora. A koliko su bili mudri oni koji su od tada zauzeli pozicije mentora u komunističko doba, govori krajnji rezultat koji možemo videti u našem društvu. Uvek se setim iz filma tri karte za holivud scene kada zreo stariji čovek, koji predstavlja mudrost stavlja žvaku u usta i pljune i kaže "Govno ko govno samo slatko".
Šta to danas za nas znači?
Taj starac predstavlja mudrost koja izumire u našem narodu, jer iako je nešto slatko, daleko bilo da je i zdravo, kao što znamo za žvake a opet ih koristimo. Mima Karadžić predstavlja idiota čija se populacija enormno povećala u našem narodu, koji bi i govno pojeli samo da je slatko. To je sadržaj koji se plasira ljudima oko nas danas, mladi vođeni okruženjem koje im predstavlja autoritete i koje je blago rečeno retardirano kao i ovaj lik u tom filmu, svi infuenseri, glumci i pevači su ljudi bez mudrosti. To su ljudi koji su postali važni zbog toga što dobro lažu na filmu, deru se lepo ili ko zna šta "rade slatko" kao influenseri. Mi znamo da oni štete i oni i društvene mreže, naročito deci, ali je baš zanimljivo. Danas takvi predstavljaju deci autoritete umesto roditelja a nekada se znalo na koga se deca ugledaju, kopirali smo ponašanje ljudi sa integritetom i to je bila naša primarna snaga.
"Progutali bi i govno samo da je slatko"
Alfa Projekat
Kako da izbegnemo greške svojih roditelja?
Ako bismo izabrali stvari koje su obavezne da neko stekne za roditeljstvo to su stvari na našoj poklon edukaciji koju poklanjamo svima koji se prijave na našu formu ispod. Na toj edukaciji koja je u potpunosti plaćena od naših sponzora, učimo koliko možemo uticati pozitivno na decu samo ako naučimo osnove komunikacije. Takođe učimo i gde su naši roditelji pravili krucijalne greške sa nama, kako ih možemo ispraviti i decu usmeriti uvek u pravom smeru. Savladaćemo veštine komunikacije sa kojima ćete zasigurno ostati u sjajnim odnosima sa vašom decom i roditeljima do kraja života. Sponzori su kompanije i opštine sa kojima smo napravili saradnju jer su njihovi ljudi prezadovoljni rezultatima koje su stekli i saznanjima do kojih su došli time što su pohađali našu edukaciju. Oni nam pomažu da to divno znanje proširimo dalje i time stvorimo bolje okruženje za nas i našu decu.
Report abuse