Embedded Files
Kako pobediti lenjost?
Kako pobediti lenjost?
Lenjost je česta prepreka koja nas sprečava da ostvarimo svoje ciljeve i živimo život punim plućima. Možda se pitate kako je moguće prevazići ovu dosadnu silu koja nas sputava?
Ključ leži u razumevanju i primeni nekoliko efikasnih strategija koje mogu transformisati naš pristup obavezama i ciljevima. Prvi korak ka pobedi nad lenjošću je postavljanje jasnih i dostižnih ciljeva. Ciljevi bi trebalo da budu specifični, merljivi, ostvarivi, relevantni i vremenski ograničeni (SMART).
Kada tačno znamo šta želimo da postignemo, lakše je preduzeti potrebne korake ka njegovom ostvarenju. Drugi važan element je razbijanje velikih zadataka na manje, lako ostvarive korake. Ovo čini zadatke manje zastrašujućim i pruža osećaj postignuća kada svaki od njih završimo.
Ovaj osećaj uspeha je ključan za održavanje motivacije. To su samo neke od metoda razbijanja lenjosti, no i za to je potrebna energija...
Međutim ako biste želeli da se pokrenete iz udobnosti fotelje preuzmite online Poklon Edukaciju Oslobodi se Blokada Podsvesti na poklon i počni već danas nešto drugačije.
Mrzovolja i lenjost
Mrzovolja i lenjost
U većini slučajeva mi tačno znamo šta treba da uradimo da bismo prevazišli lenjost i isto tako kao da nas nešto jošuvek koči da to i učinimo. Šta je to tačno? Da li sve metode prevazilaženja lenjosti padaju u vodu kada nastupi mrzovolja i bezvoljnost?
Možda moramo prvo naučiti odakle dolazi ta sva lenjost i šta je u korenu našeg problema sa lenjosti, da bismo je zaista mogli u potpunosti prevazići.
Mrzovolja je prirodno osećanje koje dolazi kada znamo da dolazi nešto što treba da ispunimo a prethodni put nam je bilo dosadno ili zamorno da to uradimo. Kako da se osećamo manje mrzovoljno prema tim stvarima?
Postoji jedna taktika koju možemo da naučimo za jedan dan, a radi se na tome da svaku od stvari koje treba da radimo pokušamo sebi da što više romatnizujem i ulepšamo. Međutim, tu taktiku je potrebno vežbati i saznati tačnu formulu za nju. Ukoliko te to zanima, prijavi se ovde.
Kako lenjost utiče na vaš život?
Ovo pitanje mnogi od nas često zanemare, smatrajući lenjost bezazlenim delom svakodnevnice. Međutim, realnost je mnogo složenija.
Lenjost daleko od toga da je samo jedan trenutak kada odlučujemo da odložimo zadatke za sutra; ona je duboko ukorenjena u našem načinu života, utičući na našu produktivnost, mentalno zdravlje i međuljudske odnose.
Na prvi pogled, lenjost se može činiti kao bezopasan izbor - trenutak kada sebi dopuštamo odmor od užurbanog tempa života. Međutim, kada postane učestala, lenjost može imati dalekosežne posledice.
Produktivnost je prva na udaru. Mentalno zdravlje je još jedan aspekt našeg života koji trpi zbog lenjosti. Dok zasluženo odmaranje može biti korisno, stalna lenjost doprinosi smanjenju osećaja sopstvene vrednosti. Naše samopouzdanje pati kada propustimo ispunjavamo ciljeve i zadatke, što nas dovodi do negativne slike o sebi.
Da li vas lenjost preuzme?
Kada leškarimo po ceo dan, lenjost poput zveri kreće da proždire sve što nam je važno. Ukoliko nam je važna produktivnost, to kada nas preuzme lenjost kao da nam brani da postignemo ono što nam je važno i naša produktivnost je na gubitku.
Ukoliko su nam bitni naši odnosi sa porodicom, prijateljima i kolegama, i dopustimo lenjosti da preuzme, upravo ti odnosi takođe mogu trpeti.
Manjak sposobnosti da se ispoštuju rokovi ili da se doprinese timskom radu može dovesti do napetosti i konflikata, oslabljujući veze koje čine osnovu naše socijalne mreže i našeg blagostanja.
Pobediti lenjost nije lak zadatak, ali sa pravim pristupom i strategijama, svako od nas može preuzeti kontrolu nad svojim životom i postići zacrtane ciljeve. Zapamtite, put ka uspehu počinje prvim korakom - još danas možete reći sebi da odbijate da vas lenjost spreči u pravljenju tog koraka.
Šta vam uradi lenjost?
Lenjost stvara depresiju, gledanje u plafon besposlenih ljudi naravno da će dovesti do otupljenja mozga i do obamrlosti emocija. Ukoliko je neko vredan i i dalje oseća depresiju, onda je po sredi druga vrsta lenjosti.
Postoji lenjost i u radu na sebi i razumevanju sebe, neki ljudi žele da okrive jednostavno sve ostale i svoje okruženje za svoju sopstvenu mizeriju. No, da bi bili zaista srećni i vrednovali svoj život, treba zasukati rukave i u tom mentalnom smislu poraditi na upoznavanju sebe.
Tako jedino možete saznati šta vas potencijalno jednog dana može učiniti najsrećnijima i jednom za svagda izvući iz lenjosti.
Kada čovek ima nešto čemu će se radovati svaki dan, bilo da je to posao koji voli, porodica sa kojom živi ili okruženje u kom uživa, taj čovek daleko od toga da može biti lenj. Ako pronađemo stvari koje u nama bude radost, lenjost je time obrisana, jer više te stvari iz obaveze postaju uživanje.
Da li je lenjost greh?
Svi koji su lenji jer su prosto bezvoljni ili razmaženi, treba da se zapitaju da li je sramota da neko bude lenj ako mu je dato zdravlje i mogućnost da bude sposoban i vredan.
Ukoliko neko ima obe noge, obe ruke i zdrav um, veliki je greh pustiti to da samo propadne. Neki ljudi bi dali sve na svetu da mogu ponovo samo da stanu na noge ili da se prošetaju, dok se neki izležavaju po ceo dan iako je njihova svrha na planeti zemlji da se kreću i stvaraju.
Živimo u svetu gde su mogućnosti skoro beskrajne, posebno kada smo zdravi i vitalni, a jedini pravi limit je naša volja i motivacija. Ako neko poseduje sve sposobnosti, ali svesno izbegava da ih koristi, postavlja se pitanje odgovornosti prema sebi i društvu.
Da li propuštanjem da se bude produktivan i vredan, propuštamo i šansu da doprinesemo kako sopstvenom razvoju, tako i napretku zajednice? To je pravi greh koji se nalazi u lenjosti.
Da li je lenjost nekad dobra?
Lenjost sama po sebi jeste uvek loša, kao i dokolica. Međutim najdivnija stvar je dati sebi oduška i odmoriti se nakon napornog rada. Zanimljivo je to da moramo upamtiti važnost odmora i oporavka.
Ironično, jedan od načina da pobedimo lenjost uključuje redovne pauze koje nam omogućavaju da napunimo baterije i vratimo se poslu sa obnovljenom energijom i fokusom. Suočavanje sa lenjošću zahteva razumevanje njene suštine i prepoznavanje njenih posledica kada je ona hronična.
Ključ leži u pronalaženju ravnoteže između odmora i aktivnosti, kao i u postavljanju realističnih ciljeva koje možemo postići i nagraditi sebe odmorom posle toga.
Važno je razviti strategije upravljanja vremenom koje nam pomažu da prevaziđemo sklonost ka odlaganju i omogućavamo sebi da živimo ispunjenije i produktivnije, kao i da imamo dovoljno prostora za stvari kojima se hedonistički prepustimo.
Zašto je lenjost loša?
Kada odlažemo obaveze zbog lenjosti, gomilaju se zadaci, stvarajući pritisak koji može dovesti do stresa i anksioznosti, a kobnom krajnjem ishodu nekad nas sva ta lenjost može koštati važnih odnosa u našim životima.
Kada se prepustimo lenjosti, često se zavaravamo mišlju da ćemo imati više vremena sutra, ili da će zadaci koje odlažemo nekako postati manje zahtevni. Međutim, stvarnost je daleko drugačija.
Odlažući obaveze, gomilamo zadatke koji čekaju na nas i stvaramo mentalni pritisak koji raste kako se rokovi približavaju. Ovaj začarani krug lenjosti i stresa može se činiti teškim za prekid, ali je važno prepoznati njegov uticaj na naše živote.
Kako lenjost utiče na vaš život zavisi od vašeg pristupa i odlučnosti da prevaziđete prepreke koje ona postavlja. Kroz samosvest, disciplinu i malo truda, moguće je transformisati lenjost iz izvora frustracije u priliku za rast i razvoj.
Lenjost izaziva stres
Taj pritisak koji nam stvara odlaganje obaveza, zbog mrzovolje i lenjosti, je više od samo misaonog pritiska; on ima stvarne, fizičke manifestacije u obliku stresa.
Stres je više od psihološkog osećaja koji nas može mučiti u tišini našeg uma; on se stvarno manifestuje kroz različite fizičke simptome koji mogu značajno uticati na naše zdravlje.
Osim toga, stres može uticati i na našu sposobnost da jasno razmišljamo i donosimo odluke, čime se zadaci koji izazivaju našu lenjost čine još težim i beskrajnijim. U suštini, kada se suočavamo sa stresom kao posledicom odlaganja obaveza naše telo i um su u stanju pojačane pripravnosti, što može dovesti do osećaja preplavljenosti i bespomoćnosti u verovanju da je moguće da se bilo šta postigne.
Taj osećaj može dodatno paralizovati naše sposobnosti da delujemo, čime se lenjost još više hrani, stvarajući začarani krug stresa ponovo.
Lenjost izaziva anksioznost
Kada smo lenji, pomeramo zadatke koji nas čekaju, da bismo kao odmorili, a za to vreme naš um daleko od toga da miruje ili odmara. Umesto toga, konstantno smo zapleteni u mislima o budućnosti i posledicama koje odugovlačenje može proizvesti.
Zamisljamo scenarijo u kojem stradamo zbog propuštenog roka. Početna odluka da "to možemo uraditi kasnije" brzo se pretvara u zabrinutost. Približava se rok, a mi smo sve više zahvaćeni strahom od propasti.
Kako se rok bliži, naša anksioznost postaje sve intenzivnija, a lenjost se pokazuje u svom pravom svetlu - kao generator anksioznosti. Brinući o zadacima koje propuštamo do završimo, naša anksioznost raste.
Odugovlačenjem u stvarnosti samo produbljujemo svoje psihološko opterećenje. Anksioznost nas potom može navesti na još veće odlaganje obaveza, a anksioznost možemo vrlo lako rešiti samo prostim bacanjem na završavanje svojih obaveza bez overthinking-a.
Lenjost može ubiti veze
Ukoliko na svoju ruku odalžete obaveze koje je trebalo ranije da završite to vas lično čini nervoznijim, ali vi ste navikli i onda tako i nastavljate. Za to vreme, odbijate da se vidite sa bilo kim od prijatelja ili sa partnerom jer osećate pritisak da treba ipak da radite na završavanju svog posla.
Međutim i kad ih odložite, daleko od toga da magično počnete u to vreme da radite na svojim zapostavljenim zadacima. U tim momentima, čak počinjete da se osećate još više nervoznim jer ste odložili i viđanje sa dragim ljudima i propustili da završite svoje zadatke.
No, naravno i to daleko od toga da vam pomaže da se pokrenete i završite svoj zadatak. Na kraju dana vam je krivo što ste bili možda i manje fer prema svojim prijateljima, a najviše jer ste ponovo propustili da ispoštujete obećanje sebe i završite šta ste želeli.
Ukoliko se mučite sa ovim problemima imamo poklon edukaciju baš na tu temu.
Može li se lenjost ispraviti?
U životu važno je identifikovati i eliminisati distrakcije koje nas odvlače od naših ciljeva. Bilo da se radi o tehnologiji, buci u okruženju ili osobama koje nas ometaju, pronalaženje načina da minimiziramo ili eliminišemo ove smetnje može znatno povećati našu produktivnost.
Naravno, ono što je još važnije jeste da okruženje u kojem boravimo igra ključnu ulogu u našoj produktivnosti. Kreiranje stimulativnog radnog prostora, koji podstiče fokus i kreativnost, može značajno pomoći u borbi protiv lenjosti.
Zato, u Alfa Centru težimo da stvorimo zajednicu ljudi koji dolaze kod nas na edukaciju na kojoj takođe uče kako podići svoju produktivnost i kasnije vežbaju sve što su naučili, na našim vežbama gde se trudimo da alate za produktivnost sprovedemo u praksi.
Nakon par meseci naše edukacije, česta je pojava da ljudi dobiju unapređenje, završe svoje školovanje ili pak upišu novi fakultet.
Report abuse