Aksioznost: Najbolji lek za anksioznost

Anksioznost simptomi

Mislite da imate anksioznost? Hajde da prvo proverimo koji su tačno simptomi koji je opisuju, pa ćemo se onda dalje pozabaviti time kako da odvojimo svoje misli od svojih emocija i shvatimo da zapravo možemo sami da odlučimo kako da savladamo anksioznost. 

Na prvi pogled, anksioznost se može činiti kao čista emocija, poput straha ili tuge, koje su nam svima dobro poznate. Ona po svojoj definiciji obuhvata kako naše psihičko, tako i naše fizičko stanje, manifestujući se kroz raznovrsne simptome kao što su ubrzan rad srca, znojenje, nemir ili osećaj napetosti. 

Iako je često opisujemo kao "osećaj", anksioznost prevazilazi granice jednostavne emocije. Dakle, da li je anksioznost emocija? Odgovor na ovo pitanje je sve sem jednostavan, jer anksioznost prelazi granice jednostavne kategorizacije. 

Trebalo bi je posmatrati kao složen odgovor našeg tela na različite unutrašnje i spoljašnje podsticaje putem misli i fizičke reakcije.

Anksioznost znacenje

Anksioznost je složeno stanje uma, koje mnogi doživljavaju, ali daleko od toga da ga iko može precizno definisati. Do sada napribližniji opis ovog stanja jeste prekomerna briga za to šta će se desiti u budućnosti. 

No, postavlja se pitanje, zašto razmišljanje o budućnosti mora nositi nešto loše ili negativno. Ljudi su anksioznosti pripisali svaki njihov srah ili strepnju od lošeg ishoda. Kada čovek radi na tome da razume svoje misli i da može samostalno da ih kontroliše, umesto da one kontrolišu njega. 

On može da kaže "Ma ova anksioznost me laže, sve će zapravo biti super". Kada pokušavamo da razumemo šta anksioznost tačno znači, suočavamo se sa širokim spektrom osjećanja i simptoma koji mogu pratiti ovu pojavu. 

Pitanje da li je anksioznost zaista emocija ili nešto drugo vredno je to dalje razmotriti. 

Zašto je važno da razumem anksioznost?

Ranije su ljudi takođe osećali anksioznost, ali im je ona služila kao mehanizam zaštite, pripremajući ih da se suoče sa potencijalnim opasnostima. I isto tako, u današnje vreme anksioznost je najčešće plod naše mašte koja se bavi lošim ishodima neke situacije u budućnosti. 

Da bismo razumeli anksioznost u potpunosti, važno je posmatrati je kroz prizmu kako naše fizičke tako i psihičke dobrobiti, kao i kroz prizmu ličnog razvoja. Apsolutno razumevanje anksioznosti kao složenog fenomena, umesto samo kao emocije koje vlada vama ključno je za njeno efikasno upravljanje i tretman. 

Razumevanje anksioznosti na ovaj način može nam pomoći da joj pristupimo na zdrav i produktivan način, tražeći adekvatno rešenje za nju kada nam je ono potrebno kao i veliku podršku kada želimo da je se rešimo. 

Zato što nam lekovi za anksioznost upravo mogu i štetiti ukoliko se pored njih propustimo edukovati o tome kako u praksi možemo samostalno rešiti sebe tog osećaja.

Kako se anksioznost oseća?

Anksioznost se često može opisati kao neki zlikovac koji se krije u senci našeg uma, čekajući pravi trenutak da preuzme kontrolu nad našim mislima i emocijama. Manifestuje se ponekad kao spontana zebnja i lebdeći strah, koji osećamo, daleko su od konkretnog straha koji možemo lako identifikovati i suočiti se s njim. 

Anksioznost je više kao  senka koja nam preti, upozoravajući nas na moguće buduće nedaće koje možda nikada neće ni nastupiti. Kada govorimo o anksioznosti, daleko od toga da se radi samo o površnom osećaju nervoze; radi se o dubokom i sveobuhvatnom fenomenu koji može uticati na svaki aspekt našeg života ukoliko mu to dozvolimo. 

Ovaj stalni osećaj da teško možemo da predvidimo šta će se dalje desiti često nas dovodi do tačke gde se pitamo da li smo u stanju da se nosimo sa sveprisutnim izazovima koje život postavlja pred nas. I to je zapravo ono što mi mislimo da je anksioznost.

Zašto osećam anksioznost?

Ovaj lebdeći strah jeste zapravo briga za ono što će se desiti sutra, sledeće nedelje ili naredne godine. 

On se kreće dublje, uvlačeći nas u vrtlog konstantnih "šta ako" scenarija koji vode ka tome da se osećamo zarobljeni u sopstvenim mislima, gde limitiramo sami sebe da uživamo u sadašnjem trenutku i lepotama koje život nudi. 

Upravo ta tendencija da se fokusiramo na moguće, umesto na sigurne buduće događaje, može nas sprečiti da cenimo sadašnji trenutak. Osećamo anksioznost zapravo jer smo uhvaćeni u zamku sopstvene kreacije, gde strah od budućnosti postaje veći i više zastrašujuć, umesto da služi kao pokretačka snaga za razvoj i napredak. 

Vreme je da umesto trošenja energije na uzaludne scenarije, krenemo da cenimo ljude oko nas i da iskoristimo prilike koje se pojavljuju. Kao što je ova ;)

Da li će anksiozost isčeznuti?

Ovo stanje umne zamagljenosti i paralize donošenja odluka može dovesti do propuštanja važnih životnih prilika. Dok smo zarobljeni unjemu, život prolazi pored nas. 

Mogućnosti za ljubav, karijeru, prijateljstvo i avanture mogu nam izmaći jer smo suviše zauzeti brigujući o hipotetičkim budućim problemima. Sve ove posledice anksioznosti podsećaju nas na važnost razumevanja ovog stanja i učenja kako da upravljamo svojim osećanjima. 

Ona će isčeznuti tek kada naučimo kako da razlikujemo realne izazove i probleme od umišljenih i hipotetičkih strahova, kako da se oslobodimo paralize donošenja odluka i kako da ponovo pronađemo radost u sadašnjem trenutku. 

Samo tako možemo da se oslobodimo okova anksioznosti i da živimo život punim plućima. Ukoliko želite to da naučite uživo, dovoljno je samo da kliknete na "Prijavi se" i mi vas vodimo na formu koju popunite kako biste se dobili Poklon edukaciju uživo upravo na temu pobeđivanja anksioznosti. Jednodnevna edukacija obezbeđena je od strane naših sponzora kako bi što više ljudi naučilo kako da savlada anksioznost.


Može li anksioznost izazvati mučninu?

Anksioznost jeste i naše stanje uma koje pod utiskom da se bliži opasnost (i kada je opasnost umišljena ili generisana prokrastinacijom) ona ima sposobnost da se manifestuje kroz različite fizičke simptome, ona izaziva oslobađanje raznih hemikalija, uključujući adrenalin. 

Ova hemijska reakcija ima za cilj da nas pripremi za brzu reakciju na percepiranu opasnost, ali isto tako može poremetiti normalno funkcionisanje našeg digestivnog sistema, što može rezultirati osećajem mučnine. 

Osim toga, anksioznost može povećati osetljivost na stomak i izazvati simptome kao što su gasovi, nadutost ili čak i želudačne grčeve, koji dodatno doprinose osećaju mučnine. Razumevanje veze između anksioznosti i mučnine može biti prvi korak ka upravljanju ovim simptomima. 

Tehnike opuštanja, kao što su duboko disanje, meditacija ili lagana fizička aktivnost, mogu pomoći u smanjenju anksioznosti i, posledično, u ublažavanju osećaja mučnine. 

Odakle dolazi anksioznost?

Anksioznost možete pomisliti da izvire iz dubina našeg bića, ali još češće, ona nastaje, hrani se i raste zahvaljujući spoljašnjim faktorima. 

Živimo u vremenu kada su informacije dostupne na svakom koraku, kada nas bombarduju vestima, upozorenjima i porukama koji često nose negativan predznak. 

Okruženi smo ljudima koji, slično nama, prolaze kroz svoje borbe, nose svoje strahove i brige, i česti su trenuci kada njihova anksioznost prelazi na nas. Ovo je posebno izraženo u urbanim sredinama, gde je tempo života ubrzan, a pritisci da se postigne uspeh su veliki. 

U takvom okruženju, postaje teško razlučiti da li su strahovi koje osećamo zaista naši, ili su oni odraz kolektivne anksioznosti koja vlada oko nas.

Promenom načina na koji interpretiramo informacije, biranjem kvalitetnih izvora vesti, kao i gradnjom podržavajućeg okruženja od ljudi koji su sposobni da se nose sa svojim strahovima na zdrav način, smanjićemo značajno nivo anksioznosti koju osećamo.

Anksioznost je izlečiva

Naravno da se anksioznosti možemo rešiti, međutim potreban je naš trud i aktivan rad na tome. Kako onda možemo prekinuti ovaj začarani krug anksioznosti? 

Prvi korak leži u razumevanju da osećaj anksioznosti jeste nešto što mi moramo smatrati pitomim i razumljivim i u isto vreme anti-herojem kojeg treba pobediti, to signal koji nam govori da treba da obratimo pažnju na sopstvene misli i zašto su upućene jedino ka negativnom scenatiju. 

Važno je da u tom momentu obratimo pažnju i na svoje druge emocije. Učenjem da prepoznamo kada naš um počne da se kreće po putu "šta ako" scenarija, možemo početi rad na preusmeravanju naše pažnje na sadašnji trenutak, na ono što je realno i konkretno. 

To je upravo ono što radimo na našoj poklon edukaciji koju možeš dobiti prijavom na ovaj link.

Osećam anksioznost bez razloga

Strah od toga šta bi moglo biti, često nas sprečava da vidimo šta zaista jeste, ograničavajući našu sposobnost da se radujemo trenutku i da iskoristimo prilike koje život nudi. 

Naša unutrašnja borba sa anksioznošću postaje tako intenzivna da često zaboravljamo kako da živimo bez stalnog straha od budućnosti. Dodatno, ova prekomerna analiza i preispitivanje dovode do emocionalne iscrpljenosti. 

Trošimo ogromne količine energije na razmišljanje o scenarijima koji daleko od toga da će se ikada desiti, ostavljajući nas iscrpljenima i bez snage za stvarne izazove koji se nalaze pred nama. 

Na taj način, anksioznost nas koči da napredujemo i iscrpljuje, čineći nas manje sposobnim da se suočimo sa životom. Sledeći put pokušajte da premerite u nekim realnim vrednostima šta je zapravo veličina situacije koja je sada.

Anksioznost mi uništava život

Anksioznost nas čini hiperosetljivima na svaku promenu u našoj okolini, dovodeći do prekomerne analize svake situacije i preispitivanja svake odluke. To može dovesti do paralize donošenja odluka, gde strah od mogućeg negativnog ishoda sprečava nas da preduzmemo bilo kakve korake napred. 

U ovom stanju stalnog preispitivanja, naš um postaje kao lavirint bez izlaza, u kojem se vrtimo u krug, stalno analizirajući iste scenarije, bez sposobnosti da nađemo put napred. 

Svaka mogućnost deluje kao rizik, svaki izbor kao potencijalna greška, što nas čini da apsolutno sumnjamo u sve svoje  sposobnosti i odluke. Ova zapanjujuća tendencija ka hiperosetljivosti i analizi čini da se povlačimo u sebe, gde postajemo robovi sopstvenih misli. 

Sledeći put kada ovo pomisite setite se da vi kontrolišete svoje misli

Gde možete izlečiti anksioznost?

U Alfa Centru za Edukaciju i Lični Razvoj, duboko smo posvećeni tome da teoriju pretvorimo u životnu praksu. 

Zato vam pružamo jedinstvenu priliku da se edukujete i aktivno učestvujete u radionicama gde ćete imati priliku da veštine stečene na našim edukacijama testirate u realnim situacijama. 

Pružajući vam sigurno okruženje u kojem možete eksperimentisati sa novim ponašanjima i tehnikama. Na ovaj način, omogućavamo vam da kroz praktično iskustvo razvijete dublje razumevanje sebe i svojih emocionalnih reakcija, kao i da učvrstite svoju sposobnost za donošenje promišljenih odluka. 

Ovo je vaša šansa da se osnažite i naučite kako da svoje impulsivne reakcije pretvorite u kontrolisane odgovore koji služe vašem najboljem interesu.Vaše je samo da se sada prijavite preko forme priložene ispod, a sve ostalo je regulisano od strane naših sponzora. Vidimo se na edukaciji!