Embedded Files
Lenjost je greh?
Lenjost je greh?
Treba li osećati sramotu ako se, uzevši u obzir da su blagosloveni zdravljem, jakim telom i sposobnostima, neki ljudi odluče da to propuste da iskoriste? Da li lenjost treba okarakterisati kao greh? Po pravoslavlju, lenjost jeste kobni iliti smrtni greh, jer baš upravo to, sve što je stvoreno treba da ispunjava svoju svrhu.
Neki ljudi, kojima je život oduzeo određene mogućnosti, poput govora, hoda ili pomeranja ruku, možda bi dali sve da mogu ponovo da sve svoje potencijale iskoriste. Zato jeste sramotno ukoliko neko ko već ima sve resurse odbija da ih koristi i dopušta da oni propadnu.
Svi koji se nalaze u začaranom krugu lenjosti, bilo da je razlog njihova bezvoljnost ili pak razmaženost, suočavaju se sa moralnom dilemom. Da li je u redu dopustiti sebi da budemo lenji i utapamo se u svojoj prljavštini ili je pak to poražavajuće, kada znamo da možemo više i da možemo biti srećniji i odgovorniji prema sebi?
Ono što možete uraditi za sebe već sada jeste počistiti krš nagomilan u vašoj podsvesti koji vam brani da se aktivirate, preuzmite i pogledajte Onlajn edukaciju Oslobodi se Blokada Podsvesti u potpunosti na poklon.
Lenjost je bolest?
Lenjost je bolest?
Važno je i razumevanje da svako putovanje ka produktivnosti počinje sa samospoznajom i samoprihvatanjem. Pre nego što se osudi lenjost, potrebno je razumeti njene korene.
Da li su osećaj bezvoljnosti i razmaženost zaista osnovni uzroci, ili možda postoje dublji emocionalni i psihološki faktori koji utiču na nedostatak motivacije? Mentalno zdravlje često zna da bude ugroženo lenjošću, ali pitanje je da li je depresija možda i u korenu te lenjosti.
To je večita dilema poput šta je starije kokoška ili jaje. Gledajmo to u smeru dedukcije, ukoliko bismo uspeli da rešimo sopsvtenu lenjost da se pobrinemo za sebe u svakom mogućem smislu, što poslovno ili akademski da budemo vredniji, što privatno da budemo odgovorniji i vredniji prema sebi i svojim obećanjima. Brigom o sebi na revnosan i disciplinovan način, koji dolazi gašenjem lenjosti, verovatno ćemo rešiti i svoj problem sa depresijom!
Jesu li lenjost i prokrastinacija isto?
Mnogi često koriste pojmove lenjost i prokrastinacija kao sinonime, no da li zaista jesu isto? Pogledajmo detaljnije šta svaki od ovih pojmova predstavlja kako bismo razumeli razlike između njih.
Iako lenjost i prokrastinacija mogu izgledati slično s površine - oba se odnose na izbegavanje obaveza - ključna razlika leži u unutrašnjim pokretačima.
Lenjost je više povezana sa stalnom pasivnošću i manjkom motivacije, dok je prokrastinacija složenija i obično ukazuje na emocionalne ili psihološke prepreke koje sprečavaju osobu da deluje. Razumevanje ove razlike može pomoći u identifikaciji najboljih pristupa prevazilaženju ovih izazova, bilo da se radi o unapređenju samomotivacije ili razbijanju ciklusa prokrastinacije.
Prvo ćemo reći nešto o samoj lenjosti koja je naizgled manje hronična pojava, pa ćemo se dubinski pozabaviti rešavanjem prokrastinacije - fenomenom današnjice.
O lenjosti
Lenjost se opisuje kao manjak volje ili motivacije da se preduzmu potrebne radnje ili aktivnosti. Osoba koja je lenja često se odriče obaveza i zadataka, ali daleko od toga da je to zato što ima previše stvari koje treba da obavi na svom tanjiru ili zbog neke spoljne prepreke, već jednostavno zato što oseća premalo ili skoro pa nula posto motivacije čak i da ustane.
Lenjost može biti ukorenjena u navici izbegavanja napora. Neki ljudi jednostavno vole da izbegavaju teške poslove, to im je zasnovano u karakteru, a da biste otkrili da li je to slučaj kod vas, morate doći kod nas na edukaciji u Alfa Centru jer je previše izazovno objasniti to u blogu ili preko interneta.
Vi možete to guglati, međutim naša edukacija je jedina u regionu koja je povezala karakter sa osobinama poput lenjosti. Dakle, osobe koje se smatraju karakterno lenjima često su pasivne i imaju tendenciju da odlože rad bez pravog razloga.
Lenjost kod dece
Ukoliko vas brine zašto su vaša deca lenja i kako da ih pravilno motivišete. Na pravom ste mestu, jer se u Alfa Centru bavimo baš tehnikama razumevanja različitih ponašanja kod dece.
U tim njihovim ponašanjima može ležati upravo i uzrok njihove lenjosti. Na raspolaganju vam je upravo edukacija na tu temu, koju možete dobiti na poklon u potpunosti plaćenu od strane naših sponzora za sve vas koji ste motivisani da svoje dete izbavite iz začaranog kruga lenjosti.
Naravno, ova poklon edukacija, daleko od toga da je namenjena samo za decu, već i za odrasle koji imaju i dalje to lenjo dete u sebi koga teško mogu da se otarase.
Na našoj edukaciji naučićete baš kako da razumete i to dete u sebi i da mu pomognete da prevaziđe svoju lenjost uz pomoć nekih alata koji maltene momentalno otkrivaju šta je tom detetu u vama tačno potrebno da biste rešili svoje zadatke. Prijavite se ovde!
Dovoljno je samo da se prijavite za poklon edukaciju, klikom na "Prijavite se" i kada to popunite formu neko od naših ljudi će vas obavestiti o sledećem datumu kada možete doći na poklon edukaciju. Jednodnevna edukacija plaćena je od strane naših sponzora, kako bi se što više ljudi rešilo lenjosti kod sebe ili deteta.
Prokrastinacija - šta je to?
Prokrastinacija jeste odlaganje obaveza do poslednjeg trenutka, takođe bez opravdanog razloga, međutim veoma hronično i poduprto strahom od toga da li će se sve stići na vreme.
Osobi koja prokrastinira je stalo do završetka zadatka, međutim, usled navike da sve radi pod pritiskom u zadnjem momentu, ova osoba teži da sebi stvori pritisak kako bi u njoj proradio motivator da mora da izebgne svoj strah od propuštenog ispunjenja obaveze.
Za razliku od lenjosti, kod prokrastinacije može postojati početna želja ili motivacija da se posao obavi, ali neka unutrašnja prepreka sprečava osobu da počne sa radom odmah.
To može biti strah od greške, perfekcionizam, manjak jasno postavljenog procesa rada, ili jednostavno navika da se stvari najbolje rade u posledjni momenat. Prokrastinatori često privremeno odlažu stvari, što dovodi do ciklusa anksioznosti, krivice i još veće prokrastinacije.
Lenjost kao znak visoke inteligencije
Neki ljudi kažu da su lenje osobe te koje najkreativnije rešavaju zadatke jer im uvek ostane premalo vremena za iste. Da li su lenje osobe zaista u neku ruku inteligntnije ili je to samo mit?
Na prvi pogled, može se činiti paradoksalno da lenjost može biti povezana sa povećanom inteligencijom. Međutim, ako dublje zagrebemo, uočavamo da lenje osobe često poseduju specifičnu vrstu inteligencije koja se manifestuje kroz snalažljivost u situacijama kada su pod pritiskom vremena.
Ova vrsta inteligencije se odnosi na sposobnost brzog razmišljanja, efikasnog rešavanja problema i pronalaženja kreativnih rešenja u zadnjem trenutku.
Čini se da lenje osobe imaju razvijeniju veštinu da "vide" prečice u procesima razmišljanja, što im omogućava da dođu do rešenja bez prolaska kroz sve uobičajene korake.
Lenje osobe, dakle, imaju specifičnu vrstu inteligencije koja bi bila još korisnija ako bi naučili da je aktiviraju i kada treba da urade svoje obaveze na vreme.
Može li se lenjost izlečiti?
Zamislite koliko bi bili efikasniji i produktivniji kada bi lenje osobe naučile da svoju inteligenciju aktiviraju na vreme, pre nego što pritisak zadnjeg trenutka postane jedini pokretač.
Na taj način, oni ne bi samo postigli svoje ciljeve bez suvišnog stresa, već bi mogli i da unaprede svoju sposobnost rešavanja problema na još viši nivo. U suštini, lenjost može biti maska za visoku inteligenciju koja je i dalje u svom potencijalu a premalo iskorišćena.
Problem leži u tome što se ova vrsta inteligencije često aktivira jedino kada su opcije ograničene i kada je vreme za obavljanje zadatka na izmaku.
Zato je ljudima kao droga to odugovlačenje sa obavezama, da bi na kraju mogli da pokrenu svoju tajnu energiju i da pod adrenalinom sve završe u poslednji čas. Samim tim, odgovor je potvrdan, lenjost se može izlečiti kada saznamo zašto do nje dolazi i kako možemo da izvučemo najbolje iz lenjosti.
Zbog koje hrane smo lenji?
U svetu prepunom brze hrane, industrijski prerađevanih proizvoda i slatkiša na svakom koraku, naše telo često plaća cenu u vidu smanjene vitalnosti i osećaja umora. Ono što jedemo ima direktan uticaj na našu energiju i produktivnost kroz dan.
Neka hrana, ma koliko privlačno izgledala na prvi pogled, može biti pravi "energetski vampir" za naše telo. Za početak, tu su visoko prerađeni ugljeni hidrati, poput belog hleba, peciva, testenina i slatkiša.
Ovi proizvodi brzo podižu nivo šećera u krvi, dajući nam privremeni osećaj energije, ali brzo nakon toga dolazi do naglog pada, ostavljajući nas umornim i bez volje za bilo kakvu aktivnost.
Osim toga, teška i masna hrana, kao što su brza hrana, čips i slični proizvodi bogati trans-mastima, zahtevaju mnogo energije za varenje, što može rezultirati pojačanim osećajem umora nakon obroka. Zdrava ishrana je definitivno korak dalje ka većoj produktivnosti.
Koji hormon izaziva lenjost?
Postoji hormon koji igra ključnu ulogu u regulaciji naše potrebe za aktivnošću i odmorom. Taj hormon se zove melatonin, poznat i kao hormon sna.
Melatonin je zapravo zadužen za regulisanje ciklusa budnosti i spavanja, ali u nekim situacijama može doprineti osećaju lenjosti. Kada se proizvede u većim količinama tokom dana, može izazvati želju za dremkom ili potpuni nedostatak energije za bavljenje dnevnim aktivnostima.
Pored melatonina, važan je i hormon kortizol, poznat kao hormon stresa, koji takođe može uticati na našu energiju. Kada je kortizol nizak, što je obično u večernjim satima, osećamo se umornije i manje motivisane za aktivnosti.
Međutim, ukoliko je kortizol konstantno nizak i tokom dana, može dovesti do hroničnog osećaja umora i lenjosti. Razumevanje kako ovi hormoni utiču na naše telo može nam pomoći da bolje upravljamo svojim vremenom i energijom.
Lenjost će vas uništiti
Dakle, sledeći put kada osetite nagli nalet lenjosti razmislite šta će vam to doneti, da li vam je taj odmor sad preko potreban ili će vas samo pripremiti za propast u budućnosti? Kada oseti želju da nešto odložite, razmislite da li je vredno da se kasnije mučite sa time ili je bolje da sada lakše i jednostavnije to rešite.
I što je najvažnije, zapitajte se da li je možda vaš hormonalni balans odgovoran za toliku lenjost? Malo prilagođavanja u vašoj svakodnevnoj rutini mogu znatno poboljšati kako se osećate i koliko energije imate na raspolaganju za uživanje u životu.
Izlaganje prirodnom svetlu rano ujutru može stimulisati proizvodnju kortizola, što nam pomaže da se razbudimo i osećamo energičnije tokom dana, a izbegavanje plave svetlosti ekrana pre spavanja može podstaći proizvodnju melatonina, što nam pomaže da lakše zaspimo i imamo kvalitetan odmor. Jednostavne promene će vas spasiti!
Kako se isceljuje lenjost?
Lenjost se može izlečiti kada bi osobe koje sebe smatraju lenjima naučile da bolje upravljaju svojim vremenom i da svoje kreativne i intelektualne kapacitete koriste kontinuirano, umesto što ih koriste samo u poslednjim trenucima.
Baš te osobe, čak i ako ste to vi, mogli biste dosegnuti fascinantne visine u svojim postignućima. Da biste otkili kako da iskoristite taj potencijal koji nosi vaša lenjost i pretvorite ga u svoj najbolji adut, predlažemo vam da samo danas i makar u sledećih pet sekundi budete dovoljno vredni da se jednostavno prijavite za poklon edukaciju na kojoj možete saznati sve ovo o čemu ste sada čitali i to vam je još neko platio.
Bilo bi suludo propostiti priliku da jednom za svagda shvatite kako prekinuti začarani krug lenjosti. Na edukaciji u Alfa Centru energija cele grupe koja dolazi kako bi radila na istim stvarima kao i vi, pokrenuće vas i inspirisati da se rešite lenjosti zauvek.
Report abuse