Empatija danas: Da li znamo šta je?

Empatija je...

Izgubljena? Tako neki ljudi kažu. 

U današnjem društvu možda se može misliti da je empatija izgubljena, no kada se bolje razumemo u sam pojam empatije shvatićemo da su ljudska bića prirodno mnogo više sklona empatiji nego što to deluje. 

Dominiraju individualizam i digitalna izolacija i onda se može stvoriti utisak da je empatija postala retkost. 

Izloženi smo svakodnevnim vestima koje prikazuju konflikte, ratove i razdvojenost, zbog čega može delovati kao da smo sve više udaljeni jedni od drugih. 

Empatija, sposobnost da razumemo tuđa osećanja kao da su naša, jeste duboko ukorenjena u ljudskoj prirodi. 

Ona daleko od toga da je prost emocionalni odgovor, već i kognitivna sposobnost koja nam omogućava da prepoznamo, razumemo i delimo osećanja drugih ljudi. 

Ova sposobnost je temelj na kojem se gradi međuljudska povezanost, saradnja i altruizam.

Šta je empatija?

Rekli smo da postoji način da se bolje razumemo u pojam empatije, a šta to tačno znači. 

Svi ljudi misle da je empatija osećaj saosećajnosti i povezanosti sa drugim osobama. I to jeste tačno, i takođe samo delimično tačno, jer pravo značenje empatije je iskreno razumevanje druge osobe koju težimo da u potpunosti shvatimo. 

Bilo da uspemo da je shvatimo na kraju ili jok, i dalje smo uložili energiju u razumevanje druge osobe i time ostvarili empatiju. Postoji dosta stvari u našem jeziku koje mislimo da znamo tačno šta znače i aktivno ih koristimo. 

Naravno, daleko bilo da smo mi krivi što smo to manje znali, već jednostavno kada naučimo da neki pojam znači jednu stvar, jako nam je izazovno da to samostalno odučimo i promenimo. 

Kad je u pitanju empatija, malo ko u Srbiji je objasnio na pravi način i zato Alfa Centar nudi edukaciju na poklon svima koji žele da dođu da je razumeju.

Da li su empatija i saosećanje isto?

U suštini, empatija i saosećanje su blisko povezani, ali ipak predstavljaju različite emocionalne procese. 

Empatija je sposobnost da se intuitivno oseti i razume šta drugi ljudi osećaju, da se, metaforički rečeno, stavimo u tuđe cipele. 

Sa druge strane, saosećanje ide korak dalje – ono znači da i pored toga što prepoznajemo i osećamo tuđu bol ili radost, mi smo i pokrenuti da pomognemo, da pružimo podršku, utehu ili olakšanje. 

Empatija nas uči razumevanju, dok saosećanje vodi ka akciji i ponekad našem žrtvovanju zarad drugih ljudi. Upravo u ovoj tački spajanja, gde se empatijsko razumevanje transformiše u saosećanje, leži momenat kada to može biti pogubno po nas. 

Divno je da ljudi imaju razumevanja jedni za druge i isto tako treba se zapitati da li smo mi zaduženi baš svima da treba da pomognemo? Empatija treba da postoji i još je dragocenija kada saosećanje pružamo samo prema ljudima koji su od nas to zaslužili. 

Ti ljudi su isključivo naša najbliža porodica, partner i eventualno neko od prijatelja ko nam istom merom vraća kada je nama to potrebno.

Može li se empatija naučiti?

Ovo pitanje, verovali ili ne, pokreće brojne rasprave među stručnjacima iz oblasti psihologije, sociologije, pa čak i neuroznanosti. 

Uzmimo da je osećaj za empatiju, nešto sa čime se svaki čovek rodi i ima ga u većoj ili manjoj meri. Međutim, da li je to kraj priče? Naravno da ne. Empatija je takođe i veština koja se može usavršavati i razvijati kroz život. 

Posebno treba obratiti pažnju kako je primenjujemo i prema kome je osećamo. Svako može pokazati saosećanje drugima a pitanje je da li to radimo na pravi način i sa onima kojima nam je to bitno. 

Oni koji bi želeli da unaprede svoje sposobnosti empatije, da nauče kako da bolje razumeju i osećaju sa drugima, definitivno bi to mogli. Kako? Postoje brojni načini. Od aktivnog slušanja, preko dubljeg razumevanja emocionalnih stanja drugih, pa sve do prakse. 

Sve ove metode mogu pomoći pojedincu da razvije i produbi svoje empatijske sposobnosti.

Kako se empatija pokazuje?

Ovo je već veoma važno pitanje koje dosta malo ljudi postavlja. Vi sad sigurno mislite da pokazujete empatiju baš onako kako bi to trebalo da se radi. Vi ste osećajni prema svima, trudite se da svakoga razumete i shvatite. 

To se uklapa sa definicijom empatije koju smo malopre ustanovili. Međutim, daleko od toga da je to uvek baš tako lako i da bi tako trebalo. Ukoliko ste vi ta osoba koja uvek razume sve oko sebe i čak možda privlačite ljude da dođu da vam se poveravaju. 

Imam par jako važnih pitanja za vas. Kako se osećate na kraju svakog dana? 

Da li ležete sa osećajem ispunjenosti i sreće ili pak kao da ste u dubini duše iscrpljeni i slomljeni jer daleko od toga da osećate da iko čuje vas zaista? 

Sigurno ste sad ubeđeni da je sve u redu sa tim što se tako osećate, ima momenata kada vi više slušate i to je prosto tako. 

Zna da deluje nekad da je tako najbolje, i isto tako, šta ako može i bolje?

Kad preteramo sa empatijom...

Da, dobro ste pročitali ovaj naslov. Moguće je da preteramo sa empatijom, ukoliko ste već osoba koja jeste empatična prema drugima sigurno ste već obavešteni od strane vaših najbližih da se previše dajete i da ste previše dobri. 

A zašto vam se nekada dešava onda, da iako uradite sve kako treba prema nekome, ispadnete nekada na kraju priče vi krivi? To se dešava jer ste se posvetili zaista drugima više nego samima sebi. 

Možda ste i svesni toga i isto tako daleko od toga da ste do sada imali priliku i uspeli da shvatite šta tačno možete da uradite povodom toga. 

Na pravom ste mestu, jer u Alfa Centru postoji edukacija koja je u potpunosti plaćena, za koju se možete prijaviti ukoliko želite da bolje razumete empatiju i da se sačuvate od loših ishoda, a da pritom, i dalje ostajete jako dobra osoba. 

Ukoliko želite da konačno stavite sebe na prvo mesto, prijavite se ovde i dobijte Poklon edukaciju. Samo je potrebno da popunite formu da biste iskoristili jedinstvenu priliku da pohađate potpuno plaćenu edukaciju od strane naših sponzora u vrednosti od 197e.

Kako prava empatija izgleda?

Kada uspemo da pomognemo nekome da pronađe najbolje rešenje za sebe. To zadovoljstvo postaje još veće kada taj neko, uz našu pomoć, uspe da sagleda sve opcije i samostalno donese odluku koja je za njega najbolja. 

Na taj način, daleko od toga da samo da doprinosimo rešavanju konkretnog problema, već i podstičemo samopouzdanje i osećaj samostalnosti kod osobe kojoj pomažemo. 

Ovakav pristup pomaže u izgradnji jače i zdravije zajednice, gde ljudi i pored toga što nauče da samostalno rešavaju sopstvene probleme, postanu samim tim i spremni da pruže podršku drugima u njihovim izazovima. 

To je pravo korišćenje empatije koje je korisno za sve u razgovoru. Tada će i ta osoba da se oseća sjajno što je sama odlučila šta će da radi i isto tako ćemo se i mi osećati kao da možemo da odstupimo od preuzimanja tog problema koji nam je osoba ispričala na sebe. 

Zašto bi neko radio na empatiji?

Zato što empatija gradi mostove. Sa kim vam je najbitnije da imate izgrađene ove mostove? Ukoliko kažete da možete sve sami, da li onda to znači da je čovek ostrvo okruženo vodom i bez mogućnosti da se bilo kim spoji? 

Takvo ostrvo zauvek će ostati pusto. Razmislite ko vam je zaista važan u životu i zbog sebe i zbog drugih krenite da se bavite svojim emotivnim sposobnostima ako želite da uspete u životu. 

Da li su vam potrebni drugi ljudi da biste uspeli? Daleko od toga da vam je potrebno puno ljudi, ali ukoliko idete sami onda put bude mnogo teži i samoživost vas može puno koštati. 

Dakle, pravilna upotreba empatije, ona pomaže u izgradnji jačih, smislenijih odnosa, kako u privatnom tako i u profesionalnom životu. Empatija doprinosi boljem razumevanju među ljudima, smanjuje konflikte i promoviše saradnju i solidarnost. 

U svetu koji je često pun sukoba i podela, sposobnost da se istinski razume i oseća sa onima koji su vam važni je dragocena.

Šta je bolje empatija ili simpatija?

Na našoj edukaciji naučićete da su ovo dve potpuno različite emocije i da svaka ima svoje vreme i situaciju u kojoj se praktikuje. 

Ovo je jedna jako zabavna informacija koja je transformisala kako naš pogled prema svetu, tako nas i uvela u bolje razumevanje društva u kome živimo. 

U zemlji Srbiji, poznato je da ljudi ostaju do 31 godine, u proseku, da žive sa svojim roditeljima. Kada biste saznali šta je zapravo u srži različito između ove dve emocije i kako ih mi u Srbiji pogrešno upotrebljavamo, shvatili biste šta je uzrok ove bizarne pojave, no možda vas to ne zanima. 

To je u redu. I isto tako za one koji bi želeli da raskrinkaju ove lude pojave koje se generacijski prenose, i da urade nešto bolje nego svoji roditelji - imaju priliku da krenu na taj put. Ukoliko vas zanima da saznate odgovor na ovu misteriju, baš to ćemo raditi na edukaciji u Alfa Centru koja je u potpunosti plaćena.

Odakle nam empatija?

Odgovor na ovo pitanje krije se u složenom spoju naše biologije i kulture. 

Naučna istraživanja ukazuju na to da su osnove empatije duboko ukorenjene u našim genima, što znači da smo delimično genetski predisponirani da osećamo saosećanje prema drugima. 

Sa druge strane, socijalno okruženje u kojem odrastamo i razvijamo se igra ključnu ulogu u oblikovanju načina na koji izražavamo i doživljavamo empatiju. 

Kroz interakcije sa porodicom, prijateljima i širom zajednicom, učimo kako da prepoznamo i razumemo tuđa osećanja, kako da se stavimo u tuđu poziciju i kako da na adekvatan način reagujemo na tuđe emotivne potrebe. 

Nekada nas roditelji uče da budemo osetljivi na sve a nekada da budemo hladni. Takođe, kulture širom sveta na različite načine naglašavaju i neguju empatiju, što ukazuje na to da i kulturni faktori igraju bitnu ulogu u razvoju i izražavanju empatičnosti.

Kome fali empatije?

Svaki čovek je rođen sa dozom empatije u sebi, dakle daleko od toga da postoji čovek koji je u potpunosti bez empatije. 

Međutim, neki ljudi su se u svom životu ili previše davali i bili povređeni ili znaju da mogu da previše nekoga vole, posvetivši mu se celim svojim bićem - njima je teško da uđu u bilo kakvu vezu, a posebno da ostvare empatiju. 

Ukoliko težite ka tome da budete više empatični, znajte da se na tom putu nalaze mnogi ljudi koji su više orijentisani sebi ili koje su drugi ljudi koji su im bili teški naveli da isključe svoj osećaj za druge. 

Postoji mnoštvo resursa, radionica, knjiga i kurseva koji su posvećeni razvoju empatije. Ohrabrujemo vas da istražite, učite i rastete. Empatija daleko je samo dar sa kojim se rađamo; ona je putovanje na kojem učimo kako da budemo bolji prema sebi i prema drugima. 

Ako se i dalje pitate koji je najbolji način da steknete zdravu empatiju - to je edukacija.

Hoćete edukaciju o empatiji?

U Alfa Centru za Edukaciju i Lični Razvoj, duboko smo posvećeni tome da teoriju pretvorimo u životnu praksu. 

Zato vam pružamo jedinstvenu priliku da se edukujete i aktivno učestvujete u radionicama gde ćete imati priliku da veštine stečene na našim edukacijama testirate u realnim situacijama. 

Pružajući vam sigurno okruženje u kojem možete eksperimentisati sa novim ponašanjima i tehnikama. 

Na ovaj način, omogućavamo vam da kroz praktično iskustvo razvijete svoju empatiju na pravi način bez bespotrebnog rasipanja vaših resursa, a da opet imate itekako dovoljno empatije za svoje najmilije.  

Vaše je samo da se sada prijavite preko forme priložene ispod, a sve ostalo je regulisano od strane naših sponzora. Vidimo se na edukaciji!