Anksiozni napad : Šta treba da znate

Anksioznost i depresija

Anksioznost i depresija su dve savremene i maltene moderne bolesti koje su sve prisutnije u razgovoru u savremenom društvu, a često se pojavljuju pomenute kao direktan rezultat načina života koji savremen čovek vodi. 

Da bismo razumeli kako se ova dva fenomena razlikuju i kako jedan može preći u drugi, prvo moramo pojedinačno objasniti šta su anksioznost i depresija. Ukoliko vam neko kaže da ima anksioznost to znači da ta osoba pati od često iščekuje negativne ishode u budućnosti, čak i kada za to daleko od toga da ima nekog realnog osnova. 

S druge strane, depresija je ozbiljno psihičko stanje koje karakteriše osećaj duboke tuge, gubitak interesovanja za aktivnosti koje su nekada bile zadovoljavajuće, niska energija i promene u apetitu i spavanju. 

Razumevanje ovih razlika i prepoznavanje načina na koji jedno stanje utiče na drugo, ključno je za očuvanje mentalnog zdravlja.

Anksioznost je...

Anksioznost je stanje stalne unutrašnje napetosti, zabrinutosti i nekog straha, koje može biti izazvano stvarnim životnim situacijama ili može biti rezultat unutrašnjih, psiholoških procesa. 

Najčešće to ljudi sami sebi stvaraju time što odmiču i odlažu neke stvari koje treba da obave ili pak neke unutrašnje probleme koje treba da reše. Najčešće kao odrasla bića smatramo da verovatno radimo sve kako treba povodom našeg mentalnog zdravlja i onda nas ovakvi problemi začude.

Međutim jedini način da se rešimo samih problema jeste da se zapitamo da li radimo zaista sve kako treba u komunikaciji i razgovoru sa drugima ili u komunikaciji i razgovoru sa samim sobom. 

Anksioznost gura osobu u stanje stalne pripravnosti i brige o budućnosti, depresija vuče osobu u dubinu beznađa i apatije. Kad poželite da misli o budućnosti očistite od negative, tad ćete se i zaštiti od depresije.

Anksiozni napadi panike simptomi

Napadi anksioznosti i napadi panike predstavljaju dve manifestacije psihičkog stanja koje mogu imati uticaj na naš svakodnevni život, emocionalno blagostanje i sposobnost da se suočimo s izazovima. 

Iako se često koriste kao jedna ista stvar, napad panike i napad anksioznosti su dve različite stvari. Napadi anksioznosti su karakterisani osećajem intenzivne zabrinutosti ili straha koji može biti prisutan dugotrajno. 

Oni se obično razvijaju postepeno, često kao odgovor na specifične stresore ili situacije koje osoba doživljava kao preteće. Osećaj anksioznosti može prate fizički simptomi znojenje, drhtanje ili osećaj "čvora" u stomaku. 

S druge strane, napadi panike su iznenadni i intenzivni talasi straha ili opterećenja koji dosežu vrhunac za nekoliko minuta. 

Osoba može osetiti snažan strah od smrti, gubitka kontrole ili apsolutne katastrofe, iako realna opasnost daleko bilo da je prisutna.

Simptomi anksioznog napada

Jedan od načina na koji anksioznost može kulminirati je pojava anksioznog napada. Anksiozni napad je intenzivno i akutno stanje straha i panike, koje može doći iznenada i bez očiglednog razloga.

Osnovni simptomi tokom anksioznog napada su da osoba može iskusiti ubrzan rad srca, otežano disanje, vrtoglavicu ili osećaj straha od budućnosti. Iako su anksiozni napadi zastrašujući, važno je shvatiti da su oni normalna ljudska reakcija na akumulirani stres. 

Stres je evidentni aspekt svakodnevnog života, a način na koji se nosimo sa njim direktno utiče na našu emocionalnu dobrobit. Anksiozni napadi, iako ponekad zastrašujući, zapravo su signal našeg tela da je potrebno da usporimo, preispitamo šta nas muči i pronađemo načine da se bolje nosimo sa izazovima koje život postavlja pred nas. 

U tom smislu, oni mogu poslužiti kao važan indikator da je vreme za promene u našem pristupu životu, bilo da je reč o promeni životnih navika, potrazi za edukacijom o ličnom razvoju ili uvođenju tehnika za smanjenje stresa. 

Anksioznost i kako se smiriti?

Razumeti šta su napadi anksioznosti a šta napadi panike i kako se oni odražavaju na nas jeste prvi korak ka samopomoći i prema izgradnji otpornosti i pronalaženju puteva ka zdravijem ispunjenijem životu. 

U slučaju napada panike samo pomislite "Daleko od toga da od ovoga mogu umreti" i biće vam instant mnogo lakše. To je jedno od rešenja koje vam možemo ponuditi a da rade instant i u momentu vam pomažu da se prizemljite, smirivši intenzitet napada. 

Međutim ako želite da dugoročno rešite problem anksioznosti ili napada panike potreban je ozbiljniji i posvećeniji pristup. Rad na razumevanju i upoznavanju sebe je najbolje rešenje, jer tako možete doći do korena svog problema pa ga tu u korenu saseći. 

Svi pričaju o radu na sebi, a pitanje je da li znaju šta to zaista znači? Primer rada na sebi jeste edukacija i praktikovanje naučenog, ako ste ozbiljni u rešavanju svojih problema. 

Prijavite se za poklon edukaciju u Alfa Centru koju su obezbedili naši sponzori svima koji žele da u korenu odstrane probleme poput anksioznosti. 

Dovoljno je da kliknete na "Prijavite se" i popunite formu da iskoristite jedinstvenu priliku da pohađate potpuno plaćenu edukaciju u vrednosti od 197e.

Simptomi napada panike

Napadi panike su često tako intenzivni da osobe mogu misliti da imaju srčani udar ili drugo ozbiljno zdravstveno stanje. Ukoliko vam se čini da češće imate napade panike nego napade anksioznosti to možete prepoznati prema brzom pojavljivanju i isto tako brzom prestanku. 

Fizički simptomi mogu uključivati palpitacije, znojenje, drhtanje, otežano disanje, osećaj gušenja, bol u grudima, mučninu, vrtoglavicu ili trnce. Razumevanje razlika između napada anksioznosti i napada panike je ključno kako biste pronašli pravilnu podršku i tretman. 

Oba stanja mogu znatno uticati na kvalitet života pojedinca, smanjujući sposobnost za rad, uživanje u socijalnim aktivnostima ili čak obavljanje svakodnevnih zadataka. 

Bez adekvatne intervencije, mogu dovesti do izbegavanja situacija ili aktivnosti koje osoba percipira kao okidače, što može dodatno ograničiti životnu funkcionalnost.

Može li anksioznost preći u depresiju?

I anksioznosti i depresija su povezani sa jednim korenskim izvorom a to je da potiču od straha od odgovornosti koju imamo prema nekom zadatku ili prema sebi i zbog toga ulazimo u spiralu odlaganja upravo bilo čega što nam može doneti makar i blagi diskomfor. 

Da bismo sprečili njihovu pojavu, ključno je da se na vreme posvetimo rešavanju svojih zadataka i problema, pre nego što postanu preveliki. Upravljanje vremenom, tehnike opuštanja i, po potrebi, stručna pomoć mogu biti efikasni načini za suzbijanje anksioznosti. 

Kada je u pitanju sprečavanje prelaza anksioznosti u depresiju, ključno je održavanje zdravog načina života, kao i praktikovanje tehnika za smanjenje stresa poput meditacije i dubokog disanja, mogu pomoći u sprečavanju razvoja depresije. 

Takođe, otvorena komunikacija sa porodicom, prijateljima ili stručnjacima može pružiti neophodnu emocionalnu podršku.

Kako prevazici anksioznost?

Ukoliko se na vreme prepoznaju simptomi i edukujete se o tome kako da najbolje pomognete sebi, moguće je prevazići anksioznost u potpunosti. 

Pored toga, to vam otvara vrata ka saznanju da je u vašim rukama i moć ste sposobni sve da rešite. Naravno tu je i potvrda da je moguća prevencija ozbiljnijih mentalnih poteškoće i apsolutno voditi kvalitetan život, uprkos izazovima koje savremeni način života nosi. 

Prevazilaženje anksioznosti predstavlja izazov s kojim se mnogi od nas suočavaju, da li da se oslonimo na farmaceutska sredstva ili da potražimo alternativne načine za suočavanje sa ovim stanjem. 

Ovaj proces često može izgledati kao putovanje kroz maglu, sa mnogim raskršćima i odlukama koje treba pažljivo i mudro doneti. 

Dok medikamenti mogu delovati kao brzo rešenje, s druge strane, traženje alternativnih metoda može biti dug proces, ali dugoročno bolji.

Tablete za anksioznost

Najčešće korišćeni lekovi protiv anksioznosti obuhvataju širok spektar farmaceutskih proizvoda, svaki sa svojim specifičnim mehanizmom delovanja i potencijalom za pomoć u ublažavanju simptoma. 

Benzodiazepini, poput Alprazolama (Xanax), Diazepama (Valium), i Lorazepama (Ativan), deluju na centralni nervni sistem, pružajući brzo olakšanje od anksioznosti kroz svoje sedativne efekte. 

Međutim, iako efikasni u kratkoročnom periodu, postoji rizik od razvoja zavisnosti i tolerancije na ove lekove. 

Antidepresivi, uključujući selektivne inhibitore ponovnog preuzimanja serotonina (SSRI) kao što su Sertralin (Zoloft) i Escitalopram (Lexapro), kao i inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina i norepinefrina (SNRI) poput Venlafaksina (Effexor) i Duloksetina (Cymbalta), deluju na hemijske glasnike u mozgu koji utiču na raspoloženje i emocije. 

Ovi lekovi obično zahtevaju više vremena da pokažu svoje puno dejstvo, ali su često prednost zbog njihove sposobnosti da tretiraju anksioznost na dugoročnijoj osnovi bez istog rizika od zavisnosti.

Da li su lekovi dobar izbor?

Jako važno je shvatiti da iako ovi lekovi mogu pružiti trenutno olakšanje, oni daleko od toga da rešavaju osnovni uzrok anksioznosti i mogu nositi rizik od svakojakih poražavajućih nuspojava i efekata. 

Treba izbegavati po svaku cenu unos hemikalija u organizam jer nas to može učiniti i zavisnicima ili nas navesti da izgubimo sposobnosti, volju i energiju u drugim aspektima svog života. 

Najbolji način lečenja anksioznosti je otkrivanje njenog uzroka i bavljenje tim uzrokom jer ukoliko se bavimo samo trenutnim posledicama koje vidimo pred sobom to je kao da kada nam lampica u automobilu blinka da je nešto pokvareno u akumulatoru ili duboku u motoru auta, i mi samo uzmemo i poravimo lampicu. 

Vaš izbor ukoliko birate lekove jeste da budete lenji i da dopuštate da vas vaša anksioznost i depresija kontrolišu. Edukacija nije laka, ali vredi preuzeti taj korak u radu na sebi. Prijavite se ovde!

Samo je potrebno da popunite formu i iskoristili ste jedinstvenu priliku da pohađate potpuno plaćenu edukaciju od strane naših sponzora u vrednosti od 197e.

Prirodni lekovi za anksioznost

Ultimativni lek za anksioznost i depresiju, međutim, leži u dubljem razumevanju sebe i pronalaženju unutrašnjeg mira. Samospoznaja i rad na sebi kroz edukaciju i lični razvoj omogućavaju nam da identifikujemo i prevaziđemo uzroke naših anksioznih stanja. 

U Alfa Centru, verujemo da je upravo edukacija ključ za oslobađanje od negativnih emocionalnih stanja. Razumevanje sopstvenih misli, emocija, i ponašanja kroz naučavanje i praktikovanje novih veština vodi ka trajnom poboljšanju kvaliteta života. 

Edukacija se odvija kroz interaktivne radionice i predavanja koja su dizajnirana tako da inspirišu i motivišu pojedince da preuzmu kontrolu nad svojim životima. Pridruživanjem Alfa Centru, postajete deo zajednice koja se međusobno podržava i razume, teži ka ličnom napretku i boljem razumevanju unutrašnjeg sveta. 

Osim toga, naša poklon edukacija nudi praktične alate i tehnike koje možete odmah primeniti u svakodnevnom životu kako biste umanjili anksioznost i povećali svoju životnu radost.

Gde možete izlečiti anksioznost?

U Alfa Centru za Edukaciju i Lični Razvoj, duboko smo posvećeni tome da teoriju pretvorimo u životnu praksu. 

Zato vam pružamo jedinstvenu priliku da se edukujete i aktivno učestvujete u radionicama gde ćete imati priliku da veštine stečene na našim edukacijama testirate u realnim situacijama. 

Pružajući vam sigurno okruženje u kojem možete eksperimentisati sa novim ponašanjima i tehnikama. 

Na ovaj način, omogućavamo vam da kroz praktično iskustvo razvijete dublje razumevanje sebe i svojih emocionalnih reakcija, kao i da učvrstite svoju sposobnost za kontrolisanje intruzivnih, negativnih misli o budućnosti i zauvek izlečite anksioznost

Ovo je vaša šansa da se osnažite i naučite kako živite život u vašem najboljem interesu.Vaše je samo da se sada prijavite preko forme priložene ispod, a sve ostalo je regulisano od strane naših sponzora. Vidimo se na edukaciji!